Питање
Како је пад у грех утицао на човечанство?
Одговор
„Стога, као што је посредством једнога човека грех ушао у свет, а грехом смрт, тако је смрт прешла на све људе, јер су сви згрешили." (Римљанима 5:12). Утицај пада у грех је многобројан и далекосежан. Грех је утицао на сваки аспекат нашег бића. Утицао је на наш живот на земљи и нашу вечну судбину.
Један од истовремених утицаја пада у грех је био да је човечанство одвојено од Бога. У Еденском врту, Адам и Ева су имали савршено заједништво са Богом. Када су се побунили против Њега заједништво са Њим је било прекинуто. Постали су свесни свог греха и били посрамљени пред Њим. Сакрили су се од Њега (Постање 3:8-10), и све од тада човек се сакрива. Само кроз Христа то заједништво може да се обнови јер смо у Њему постали праведни и безгрешни у Божијим очима, налик на Адама и Еву пре него што су згрешили. „Онога који није знао греха Бог је учинио грехом за нас, да ми у њему постанемо праведност Божија." (2. Коринћанима 5:21).
Због пада у грех смрт је постала реалност и и то је важило за целу творевину. Сви умиру, све животиње умиру, сва флора умире. „Цела творевина Божија заједно с нама уздише и мучи се до сада" (Римљанима 8:22) чекајући на време када ће се Христ вратити и ослободити је од утицаја смрти. Смрт је због греха неизбежна стварност, и нико није имун. „Смрт је, наиме плата за грех, а благодатни дар Божији је — вечни живот у Христу Исусу, Господу нашем" (Римљанима 6:23). Оно што је још горе, не само да ћемо умрети, већ ако умремо без Христа, доживећемо вечну смрт.
Други утицај пада у грех је да је човечанство изгубило свест о смислу због кога је створено. Човеков главни и највиши смисао у животу је да прослави Бога и ужива у Њему заувек (Римљанима 11:36; 1. Коринћанима 6:20; 1 Коринћанима 10:31; Псалам 86:9). Због тога је волети Бога срж сваке моралности и доброте. Супротан избор је себе ставити као најважнију особу. Себичност је суштина пада у грех и оно што следи су сви други злочини против Бога. Грех је саможивост, која се потврђује тиме како живимо. Привлачимо пажњу на себе и своје добре особине и достигнућа. Умањујемо своје слабости. Тражимо посебне повластице и прилике у животу желећи да будемо изузетнији од свих. Укратко, стављамо себе на престо свог живота, узурпирајући Божију улогу.
Када је Адам одабрао да се побуни против свог Творца, изгубио је своју невиност, произвео казну физичке и духовне смрти, и његов ум је био помрачен грехом, као и умови његових наследника. Апостол Павле каже за пагане: „И пошто се нису потрудили да упознају Бога, Бог их је препустио њиховом изопаченом уму — да чине што не приличи" (Римљанима 1:28). Рекао је Коринћанима да је: „бог овога света ослепио њихове неверничке мисли, да не виде просвећење од еванђеља о слави Христовој, који је слика Божија." (2. Коринћанима 4:4). Исус је рекао: „Ја сам дошао на свет као светлост, да ниједан — који верује у мене — не остане у мраку" (Јован 12:46). Павле је подсетио Ефежане: „Јер некад сте били тама, а сада сте светлост у Господу; живите као деца светлости" (Ефежанима 5:8). Циљ спасења је: „Да им отвориш очи, да се обрате од таме ка светлости" (Јован 12:46). Павле је подсетио Ефежане: „Јер некад сте били тама, а сада сте светлост у Господу" (Ефежанима 5:8). Циљ спасења је: „Да им отвориш очи, да се обрате од таме ка светлости и од сатанске власти к Богу" (Дела 26:18).
Пад у грех је произвео код људи стање покварености. Павле је говорио о онима „који су жигосани у својој савести" (1. Тимотеју 4:2) и онима чији су умови духовно помрачени пошто су одбацили истину (Римљанима 1:21). Човек је у овом стању потпуно неспособан да ради или изабере оно што је Богу прихватљиво, осим путем божанске благодати. „Зато је стремљење тела непријатељство према Богу; јер се не покорава Божијем закону, нити може" (Римљанима 8:7).
Без натприродне регенерације путем Светог Духа, сви остају у свом палом грешном стању. Међутим, у Својој благодати, милости и љубави, Бог је послао свог Сина да умре на крсту и узме казну за наше грехе, измири нас са Богом и учини да вечни живот са Њим постане могућ. Оно што је изгубљено падом у грех повраћено је на Крсту.
Како је пад у грех утицао на човечанство?
