Питање
Зашто толико младих људи отпада од вере?
Одговор
Недавно проучавање од стране Барна групе, водеће организације за истраживања чији је фокус на односу између вере и културе, открива да мање од једног процента младе популације у Сједињеним Државама има библијски поглед на свет. Оно што је још горе, подаци показују да мање од једне половине једног процента хришћана између 18 и 23 године имају библијски поглед на свет.
Барна група је овако дефинисала библијски поглед на свет верника:
• да постоји апсолутна истина,
• да је Библија у потпуности без грешке,
• да је сотона реално биће, не симболично,
• да особа не може да уђе у царство небеско путем добрих дела,
• да је Исус Христос живео безгрешан живот на земљи, и
• да је Бог врхунски творац неба и земље и да данас влада над целим универзумом.
Друго проучавање теолошког факултета Фулер који је одредио је наважнији фактор да ли ће млади да напусте цркву или остану верни својој вери је био тај да имају сигурно место где могу да говоре о својим сумњама и бригама по питању Библије и своје вере, пре него што напусте дом. Оно што је од кључне важности је да наши млади имају одрасле који ће им пружити усмерење и вођство по питању разумевања које можда имају у вези са својм вером. Такво уточиште се налази на два места: код родитеља и црквеним програмима са младима.
Међутим, Фулер истраживање је такође открило да већина црквених програма за младе фокусира своју енергију на томе да обезбеди забаву и храну, а не изградњу младих људи у вери. И као ишод тога, наши тинејџери су лоше опремљени да се суоче са изазовима које ће срести када оду од куће.
Уз то, два истраживања које су водили и Барна група и УСА Тодаy, открили су да готово 75% младих хришћана напусти цркву после средње школе. Један од разлога за то је интелектиални скептицизам. То је због тога што млади нису учили о Библији код куће или у цркви. Статистике показују да наша деца данас проводе у просеку 30 сати недељно у јавним школама где их уче идејама које су дијаметрално супротне од библијских истина, као што је еволуција, прихватање хомосексуалности, итд. Тада дођу кући да би провели још 30 сати недељно испред ТВа, бомбардовани развратним рекламама, и вулгарним серијама, или „повезујући се" са пријатељима на Фејсбуку, остајући онлајн сатима и сатима током недеље, четујући или играјући игрице. А време проведено недељно у Библији је на часу од 45 минута. Није ни чудо што млади људи одлазе од куће без хришћанског виђења света. Не само да нису утемељени у вери већ нису ни научени да на интелигентан начин истражују виђење скептика који ће неумитно тестирати њихову веру. Већина ових студената није спремна за факултетско окружење где више од половине професора непријатељски гледа на хришћанство и користи сваку прилику да исмеје њихову веру.
Јасно је да је кључни фактор у томе да ли ће млади остати одлучни у својој хришћанској вери или одлутати од ње је утицај родитеља. Као што Пословице кажу: „Учи дете према путу којим треба да иде, и он неће одступити од њега када остари" (Пословице 22:6). Једно посебно истраживање је открило да када је обоје родитеља верно и активно у цркви, 93% њихове деце остаје верно. Када је само један родитељ веран, 73% деце остаје верно. Када ниједан од родитеља није био посебно активан, само 53% њихове деце остаје верно. У случајевима где оба родитеља нису била активна и који су само понекад посећивали цркву, проценат пада на само 6%.
Данашњи тинејџери се питају како уклопити хришћанство са другим веровањима у свету. Релативистичке изјаве као што су: „Ти имаш своју истину а ја моју", или „Исус је био само један од многих великих духовних вођа", прихваћени су у нашем друштву. Наши тинејџери би требало да оду оду куће у потпуности обучени како да разговарају са својим секуларним пријатељима. Требало би у потпуности да буду спремни да дају разлог наде која је у њима (1. Петрова 3:15). Да ли Бог заиста постоји? Зашто дозвољава да бол и патња постоје у свету? Да ли је Библија заиста истинита? Да ли постоји апсолутна истина?
Наши млади морају да буду боље опремљени знајући зашто верују у тврдње хришћанства а не у неки други систем веровања. И то не важи само за њих, већ и за све који постављају питања о њиховој вери. Хришћанство је реално; истинито. И његове истине би требало да буду усађене у умове наших младих. Наши млади би требало да буду спремни за интелектуално изазовна питања и духовне сукобе које ће имати када оду од куће. Чврст програм апологетике, проучавање одбране вере, витално је у припреми младих да знају како да одбране истинитост Библије и аутентичност хришћанске вере.
Црква би требало да баци један темељан поглед на своје програме за младе. Уместо да их забавља са скечевима, бендовима и видео клиповима, требало би да их поучавамо Библији да би је разумели, као и хришћански поглед на свет. Франк Турек, веома познат хришћаснки аутор и предавач о апологетици, говорећи о проблему младих који одлазе од вере, рекао је: „Није нам успело да шватимо да оно чиме их освојимо је оно за шта их освојимо."
Хришћански родитељи и цркве би требало да раде бољи посао у освајању срца и умова младих Божијом Речју (1. Петрова 3:15; 2.Коринћанима 10:5).
Зашто толико младих људи отпада од вере?
