Питање
Да ли ћемо бити у стању да видимо и препознамо наше пријатеље и чланове породице на небу?
Одговор
Многи људи кажу да прва ствар коју желе да ураде када дођу на небо је да виде своје пријатеље и вољене који су умрли пре њих. Ја не мислим да ће се ово дести. Да, ја верујем да ћемо бити у стању да видимо, препознамо и проведемо време са нашим пријатељима и члановима породице на небу. У вечности, ће бити довољно времена за то. Међутим, не верујем да ће то бити наш главни циљ. Верујем да ћемо бити много више заокупљени слављењем Бога и уживањем у небеским чудима, него да се бринемо за то да смо одмах поново заједно са нашим вољенима.
Шта Библија каже, да ли ћемо бити у стању да видимо и познамо наше вољене на небу? Када је Давидов син, још као беба умро, као последица Давидвог греха са Вицавејом, после времена жаљења, Давид је изјавио: “А сада умрло је; што бих постио? Могу ли га повратит? Ја ћу отићи к њему, али он неће се вратити к мени” (Друга Самуилова 12:23). Давид је предпоставио да ће бити у стању да препозна свог сина на небу, упркос чињеници да је он умро као беба. Библија каже да када стигнемо на небо, да ћемо “бити Њему слични; јер ћемо га гледати онаквог какав је” (Прва Јованова 3:2). Прва Коринћанима15:42-44 описује наша васкрсла тела: “Тако је и са васкрсењем мртвих. Сеје се у распадљивости, васкрсава у нераспадљивости. Сеје се без части, васкрсава се у слави. Сеје се у слабости, васкрсава у сили. Сеје се природно тело, васкрсава духовно тело. Кад постоји природно тело, постоји и духовно.”
Баш као што су и наша земаљска тела потекла од првог човека Адама (Прва Коринћанима 15:47а) тако ће и наша васкрсла тела бити иста као Христово тело (Прва Коринћанима 15:47б). “И као што смо понели слику земаљског, тако ћемо носити слику и небескога. Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост и ово смртно да се обуче у бесмртност” (Прва Коринћанима 15:49,53). Многи људи су препознали Исуса после Његовог васкрснућа (Јован 20:16, 20; 21:12; Прва Коринћанима 15:4-7). Тако да, ако је Исус био препознатљив у свом васкрслом телу, не видим разлог да ће наша тела бити различита. Да смо у стању да видимо наше вољене на небу, то је сјајан аспект неба – али небо се односи много више на Бога, него на наше жеље. Какво задовољсто ће бити да будемо у стању да се сјединимо са нашим вољеним Богом, и да Га славимо са нашим вољенима целу вечност.
Да ли ћемо бити у стању да видимо и препознамо наше пријатеље и чланове породице на небу?
