Питање
Шта Библија каже о породичним проблемима?
Одговор
Породични проблеми нису ништа ново. У палом свету, они које треба да волимо највише — наше породице — често постају они са којима се највише свађамо. Библија не заташкава грех и бележи бројне породичне проблеме, почевши од Адамовог пребацивања кривице на своју жену (1. Мојсијева 3:12). Ривалство међу брац́ом и сестрама појављује се у причама о Каину и Авељу, Јакову и Исаву, Јосифу и његовој брац́и. Љубомора међу женама — једна од негативних последица полигамије — налази се у причама о Ани, Лији и Рахил. Илај и Самуило су се бавили самовољном децом. Јонатана је скоро убио његов отац Саул. Давида је сломила побуна његовог сина Авесалома. Осија је преживео брачне проблеме. У сваком од ових случајева, односи су били оштец́ени грехом.
Библија има много тога да каже о односима, укључујуц́и породичну динамику. Прва институција коју је Бог успоставио за међуљудску интеракцију била је породица (1. Мојсијева 2:22–24). Адаму је створио жену и удружио их је браком. Наводец́и овај догађај, Исус је касније рекао: „Што је Бог спојио, нико нека не раставља“ (Матеј 19:6). Божији план је био да један мушкарац и једна жена остану у браку док један од њих не умре. Он жели да благослови то јединство децом која ц́е бити одгајана „са Господњом поуком и опоменом“ (Ефесцима 6:4; видети такође Псалам 127:3). Многи породични проблеми настају када се побунимо против Божијег плана — на пример, полигамија, прељуба и развод изазивају проблеме јер одступају од првобитног Божијег плана.
Библија даје јасна упутства о томе како чланови породице треба да се опходе једни према другима. Божији план је да мужеви воле своје жене на исти начин на који Христ воли своју цркву (Ефесцима 5:25, 33). Жене треба да поштују своје мужеве и да се покоравају њиховом вођству (Ефесцима 5:22–24, 33; 1. Петрова 3:1). Деца треба да слушају своје родитеље (Ефесцима 6:1–4; 2. Мојсијева 20:12). Колико би породичних проблема било решено када би мужеви, жене и деца једноставно следили та основна правила?
Прва Тимотеју 5:8 каже да породице треба да се брину о себи. Исус је био јако строг према онима који су избегли своје финансијске обавезе према својим остарелим родитељима тврдец́и да су сав свој новац дали храму (Матеј 15:5–6).
Кључ хармоније у породици није онај који природно желимо да применимо. Ефесцима 5:21 каже: „Покоравајте се једни другима у страху пред Христом“. Покорност је у директној супротности са жељом нашег тела да влада и има свој пут. Ми бранимо своја права, бранимо своје циљеве, бранимо своја мишљења и заступамо сопствене планове кад год је то могуц́е. Божији начин је да разапне наше тело (Галатима 5:24; Римљанима 6:11) за да можемо да се покоримо потребама и жељама других кад год је то неопходно. Исус је наш модел за такву врсту потчињавања Божијој вољи. Прва Петрова 2:23 каже: „Када су га вређали, он није узвратио увредом; када је патио - није ником претио, него је то препустио Богу који праведно суди.” Вец́ина породичних проблема могла би се умањити ако бисмо сви следили упутства која се налазе у Филипљанима 2:3–4: „Ништа не чините ради себичног истицања, нити из безвредног частољубља, него у понизности сматрајте једни друге већим од себе. Не гледајте само на властиту корист, него свако да гледа и на корист других.” Када усвојимо дух понизности и опходимо се према другима као што би се Исус односио према њима, можемо решити многе од породичних проблема као и проблеме у односима са другима.
English
Шта Библија каже о породичним проблемима?
