Питање
Шта значи да смо дивно створени (Псалам 139:14)?
Одговор
Псалам 139:14 каже: „Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.” У контексту овог стиха говори се о томе како је чудесна природа наших тела. Људско тело је најсложнији организам на свету, и та сложеност и јединственост страшно много говоре о томе како размишља њен Творац. Сваки аспект тела, све до најмање ћелије открива да смо дивно створени.
Инжењери знају како да креирају јаке а лаке бандере тако што стављају јак материјал по спољним ивицама превоја а унутрашњост пуне лакшим, слабијим материјалом. Ово се ради зато што је највећи притисак на површини структуре када се граде уобичајени превоји или места притиска. Пресек људске кости показује да се на спољним ивицама налази снажан материјал а унутра је фабрика крвних ћелија различитих врста. Када проучите софистициани фото апарат, са способношћу да пропушта више или мање светлости по потреби и способношћу да се аутоматски фокусира на широко поље, то су имитације операција које људско око изводи. И пошто имамо два ока имамо и дубину перцепције која нам даје способност да проценимо колико је далеко удаљен неки објекат.
Људски мозак је такође невероватан орган, који је дивно створен. Он има спосовбност да учи, расуђује и контролише много аутоматских функција тела као што је срчани ритам, крвни притисак и дисање, и да одржи равнотежу за ход, трчање, стајање и седење, док се све време концентрише на нешто друго. Компјутери могу да надмаше људски ум у простом рачунању, али су примитивни када се ради о извођењу највећег броја умних функција просуђивања. Мозак има невероватне способности прилагођавања. У једном експерименту, када су људи ставили наочаре због којих су свет гледали наглавачке, њихови мозгови су брзо тумачили информације које су добијали као да свет виде исправно, не наглавачке. Када су људима на дуже време везивали очи, цетар за гледање би ускоро почињао да буде ангажован од стране других можданих функција. Када се људи преселе у кућу поред пруге, убрзо мозак исфилтерише звук возова и он постане несвестан буке.
Када се ради о микро деловима људског тела, оно је такође чудо које је дивно створено. На пример, информације које су потребне за копирање целог људског тела, са свим детаљима, смештене су у дуплој спирали ДНА ланца који се налази у језгру сваке од милијарди ћелија људског тела. А систем информација и контрола које представља наш нервни систем је невероватно компактан у поређењу са људским неспретним изумима жица и оптичких каблова. Свака ћелија, коју смо некад називали „једноставна“ ћелија, мала је фабрика коју човек још увек не разуме. Како микроскопи постају све снажнији, отварају се невероватни видици за посматрање људског тела.
Размисли о једној оплођеној ћелији тек зачетог људског живота. Из те ћелије у утроби развијају се различита ткива, органи и ситеми који делују сви заједно у право време у невероватно координисаном процесу. Један од примера је рупа у септуму узмеђу два срчана залистка код новорођеног детета. Ова рупа се затвара тачно у право време током процеса рођења да би се омогућио довод кисеоника у крви из плућа, што се не дешава док је беба у утроби и прима кисоник преко пупчане врпце.
Затим, имуни систем тела је у стању да се бори са многим непријатељима и да се обнови, све од најмањих опоравака (обнавља чак и лоше делове ДНА), до највећих (лечи кости и обнавља од великих повреда). Да, постоје болести које коначно надваладају тело како старимо, али немамо представу о томе колико само пута нас је наш имуни систем спасао од сигурне смрти.
Невероватне су финкције људског тела. Способност да носи велике, тешке објекте и да пажљиво поступа са деликатним објектима а да их не сломи је запањујућа. Можемо да бацамо стреле из лука много пута до удаљене мете погађајући је, куцкамо брзо по компјутерској тастатури не размишљајући превише о типкама, можемо да пузимо, ходамо, трчимо, окрећемо се, пењемо, пливамо, превћемо се и обављамо „обичне“ задатке као што је одвртање сијалице, прање зуба, везивање ципела – све то без размишљања. Ово су заиста „мале ствари“, али човек тек треба да дизајнира и испрограмира робота који би могао да обавља тако рановрсне задатке и покрете.
Функције дигестивног тракта и органа за то везаних, дуговечност срца, формирање и функција нерава и крвних судова, чишћење крви преко бубрега и сложеност средњег ува, осећај за укус и мирис, и много тога још што једва и разумемо – све то је чудо и човек то није у стању сам да направи. Истина је да смо дивно створени. Колико само смо захвални што познајемо Творца – кроз Његовог Сина, Исуса Христа, и да се чудимо не само његовом знању већ и Његовој љубави (Псалам 139:17-24).
Шта значи да смо дивно створени (Псалам 139:14)?
