Питање
Да ли верник треба да буде у стању да осети Светог Духа?
Одговор
Док одређене службе Светог Духа укључују осећања, као што је убеђење о греху, утеха и оснажење, Писмо нас не поучава да заснивамо свој однос са Светим Духом на основу тога како се осећамо. Сваки наново рођени верник има у себи Светог Духа. Исус нам је рекао да када дође Утешитељ Он ће бити са нама и у нама. „И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог утешитеља да буде с вама вавек: Духа истине, ког свет не може примити, јер Га не види нити Га познаје; а ви Га познајете, јер у вама стоји и у вама ће бити.” (Јован 14:16,17). Другим речима, Исус ће нам послати неког као што је Он да буде са нама и у нама.
Знамо да је Свети Дух са нама јер нам Божија Реч то каже. У сваком наново рођеном хришћанину пребива Свети Дух, али није свако вођен Светим Духом, и постоји огромна разлика. Када одемо у телесност нисмо под контролом Светог Духа иако он и даље у нама пребива. Апостол Павле коментарише ову истину и користи илустрацију која помаже да то шватимо. „И не опијајте се вином у коме је курварство, него се још испуњавајте духом” (Ефесцима 5:18). Многи тумаче овај стих као да апостол Павле овде говори о томе да не треба пити вино. Међутим, контекст овог одељка је ход и борба верника испуњеног Духом. Зато постоји нешто више од простог упозорења о пијењу превише вина.
Када људи пију превише вина, имају одређене карактеристике: постају неспретни, брљаве у говору, и расуђивање им је слабо. Апостол Павле овде даје поређење. Баш као што постоје одређене карактеристике по којима се препознају они који пију превише вина, такође би требало да постоје одређене карактеристике које красе оне које контролише Свети Дух. Читамо у посланици Галатима 5:22-24 о плоду Духа. То је плод Светог Духа и испољава се код сваког наново рођеног хришћанина који је под Његовом контролом.
Време овог глагола у Ефесцима 5:18 говори да је процес „испуњавања“ непрекидан. Пошто је то поука, следи да је такође могуће не бити испуњен и контролисан од стране Светог Духа. Остатак посланице Ефесцима 5 даје нам карактеристике верника испуњеног Духом. „Говорећи међу собом у псалмима и појању и песмама духовним, певајући и припевајући у срцима својим Господу; Захваљујући за свашта у име Господа нашег Исуса Христа Богу и Оцу; Слушајући се међу собом у страху Божијем.” (Ефесцима 5:19-21).
Нисмо испуњени Духом зашто што осећамо да је тако већ због онога што хришћанин има као привилегију и због онога што му припада као хришћанину. Бити испуњен и контролисан од стране Светог Духа је резултат хода са Господом и послушности. То је благодатни дар а не емоција. Емоције могу да нас преваре и превариће нас, и можемо да уђемо у емоционалну грозницу која у потуности потиче од телесности а не од Светог Духа. „Велим пак: по духу ходите, и жеља телесних не извршујте... Ако у духу живимо по духу и да ходимо” (Галатима 5:16, 25).
Упркос томе не можемо да порекнемо да понекад осећамо да смо преплављени присуством и силом Духа, и то је обично емоционално искуство. Кад се то деси, то је радост која се ни са чим другим не може поредити. Краљ Давид „играше из све снаге пред Господом” (2 Самуилова 6:14) када су донели ковчег Завета Господњег у Јерусалим. Доживети радост Духа значи да смо као деца Божија благословени по Његовој благодати. Због тога је сасвим сигурно да службе Светог Духа могу да укључују осећања, али у исто време не би требало да заснујемо своју сигурност да поседујемо Светог Духа у себи на основу тога шта осећамо.
Да ли верник треба да буде у стању да осети Светог Духа?
