Питање
Шта Библија мисли када каже: „Рече безумник у срцу своме: „Нема Бога"?
Одговор
Псалам 14:1 и Псалам 53:1 кажу: „Рече безумник у срцу своме: „Нема Бога". Неки користе ове речи да би показали да су атеисти глупи, тј. да им недостаје интелигенције. Међутим, то није значење хебрејске речи која се преводи као „безумник". У овом тексту, хебрејска реч је набал, која се више односи на „моралну будалу", тј на некога без морала. Смисао текста није „неинтелигентни људи који не верују у Бога", већ је значење текста „неморални људи који не верују у Бога".
Многи атеисти су веома интелигентни. Није у питнају интелигенција, нити њен недостатак који доводе особу да одбије веру у Бога Творца већ људи одбијају идеју да постоји Биће које је Творац, које захтва моралност од своје творевине. Да би очистили савест и решили се кривице, људи одбацију идеју Бога као јединог извора апсолутне моралности. Када то чине, атеисти дозвољавају да живе како год сами изаберу – колико год морално или неморално – без осећаја кривице јер одбијају да буду Богу одговорни.
Неколико истакнутих атеиста је ово признало. Један славни атеиста, када су га питали шта жели да постигне путем атеизма, изјавио је да жели „да пије алкохола колико год жели и спава са што више жена". Веровање у Божанско биће праћено је осећајем одговорности према том Бићу. Тако да би избегла осуду савести, коју је сам Бог створио, особа мора да порекне Божије постојање да би порекла моралне реакције савести.
То не значи да су сви атеисти неморални људи. Многи атеисти живе релативно морално. Поента стиха: „Рече безумник у срцу своме: „Нема Бога" је у томе да недостатак доказа за Његово постојање није прави празлог што људи одбијају да верују у Бога. Људи одбијају веру у Бога због жеље да живе ослобођени моралних ограничења које Бог захтева и да би избегли кривицу која прати кршење ових ограничења. „Гнев Божији пак открива се са неба на сваку безбожност и неправедност људи, који неправедношћу задржавају истину, јер оно што се може сазнати о Богу њима је познато; Бог им је објавио... него у својим мислима падоше у ништавну варку, те потамне њихово неразумно срце. Постали су луди говорећи да су мудри, па заменише славу бесмртнога Бога сликом и приликом смртног човека, и птица, и четвероножних животиња, и гмизаваца. Бог их је зато са прохтевима њихових срца предао у нечистоту, да међусобно обешчашћују своја телеса — они који су лажју заменили Божију истину". (Римљанима 1:18-25).
Шта Библија мисли када каже: „Рече безумник у срцу своме: „Нема Бога"?
