Питање
Шта Библија говори о опраштању себи?
Одговор
У Библији се нигде не говори о "опраштању себи." Речено нам је да опраштамо другима када они сагрешавају против нас и траже опроштење. Када ми тражимо Божије опроштење засновано на томе да је Христос већ платио цену наших грехова и тога да смо ми поверовали у Њега као свог Спаситеља и Господа, Он нам опрашта. Толико је просто (1. Јованова 1:9). Међутим, иако смо ослобођени од ропства греху (као што је казано у Римљанима, 6-8 глава), још увек можемо да изаберемо да останемо у њему и да се понашамо као да нисмо ослобођени од тог ропства. На исти начин, са осећањем кривице можемо да прихватимо чињеницу да нам је у Христу опроштено, или да верујемо ђаволској лажи да смо још увек криви и да зато треба да се осећамо кривим.
Библија каже да када нам Бог опрости, Он "неће се сећати њихових греха" (Јеремија 31:34). Ово не значи да свезнајући Бог, заборавља јер нам је опростио. Заправо, Он решава да не износи наш грех пред себе или друге. Када се сетимо наших прошлих грехова, може да решимо да останемо у њима(чији резултат ће бити осећај кривице ), или можемо да изаберемо да се испунимо мислима о величанственом Богу који нам је опростио и да му се захвалимо за то (Филипљанима 4:8). Памћење наших грехова је корисно само када служи да нас подсети колико је велико Божије опроштење и нам помаже да лакше опростимо другима(Матеј 18:21-35).
Нажалост, постоје неки људи који не "опраштају себи," који не могу да изађу из своје прошлости, зато што не желе да забораве своје грехе из прошлости. Неки решавају радије да наставе да се враћају узбуђењу кроз оживљавање старих грехова у свом уму. Ово, такође је грех који треба да се призна и остави. Човек који жуди за неком женом је крив за грех прељубодејства (Матеј 5:28). На исти начин, сваки пут када ми ментално дозовемо у памет почињен грех, ми извршавамо тај грех поново. Ако се ово дешава у животу једног Хришћанина, шема, грех/кривица/грех/кривица може да буде деструктивна и бескрајна.
Ако памтимо да су нам греси опроштени, то би требало да нам олакша да опростимо другима њихове грехове (Матеј 7:1-5; 1. Тимотеју 1:15). Опроштај треба да нас подсећа на великог Спаситеља који је опростио нама који то не заслужујемо, и који нас приближава себи кроз послушност из љубави (Римљани 5:10; Псалм 103:2-3,10-14). Бог ће дозволити да се сетимо нашег греха (Сатана може да има зле намере, али Бог га дозвољава за добро), и Он жели ми да прихватимо Његово опроштење и да уживамо у Његовој благодати. Тако да, када се сетите ваших прошлих грехова, "промените канал" изабирајући да пребивате у Његовој милости (може да је од помоћи ако саставите списак стихова који ће вас охрабрити да славите Бога) и да мислимо како да се гнушамо греха.
English
Шта Библија говори о опраштању себи?
