Питање
Зашто је Исус дошао баш тада? Зашто није раније дошао? Зашто није дошао касније?
Одговор
“А кад је дошла пунина времена, посла Бог свога Сина, рођеног од жене, који је био под законом” (Галатима 4:4). Овај стих објављује да је Бог Отац послао свог Сина када је “дошла пунина времена.” Много тога се дешавало током првог века, бар из људске перспективе гледано, што је допринело да се створе идеални услови за Христов долазак баш тада.
1) Јевреји тог времена су једва чекали да дође Месија. Римска владавина над Израелом је допринела да Јевреји постану гладни за Месијиним доласком.
2) Рим је ујединио већину света под своју владавину, дајући осећај јединства различитим земљама. Такође, зато што је империја релативно била мирна, путовање је било могуће, што је омогућило раним Хришћанима да прошире еванђеље. Оваква слобода је била немогућа у другим временима.
3) Иако је Рим завладао у војном смислу, Грци су имали превласт над културом. “Комон” облик грчког језика (различит од класичног Грчког) је био трговачки језик и се говорио у целој империји, што је омогућило да се еванђеље комуницира многим различитим групама људи само једним заједничким језиком.
4) Чињеница да многи лажни идоли нису били у стању да им дају победу над Римским завојевачима је довела до тога да су многи одустали да се клањају идолима. У исто време, у многим “културнијим” градовима, Грчки филозофи и научници тог времена нису били у стању да испуне духовну празнину код људи на исти начин на који атеизам у комунистичким земљама то не успева ни данас.
5) Мистериозне религије тог времена су наглашавале спаситеља-бога и захтевале да постоји крвна жртва, због чега је Христово еванђеље које подразумева једну крајњу жртву, било прихватљиво за њих. Грци су такође веровали у вечност душе (но не и тела).
6) Римска војска је регрутовала војнике из својих провинција, и тиме упознавала ове људе са Римском културом и идејама (као што је еванђеље) које им до тада нису биле познате. Најраније упознавање Велике Британије са еванђељем је било резултат напора војника хришћана који су тамо били стационирани.
Горе наведене тврдње су базиране на људском виђењу тог времена и шпекулације зашто је та тачка у историји била добро време за Христов долазак. Али, ми знамо да Божији путеви нису наши путеви (Исаија 55:8), и можда ове тврдње јесу и нису добар разлог зашто је Бог изабрао баш то време да пошаље свог Сина. Из контекста Галатима 3 и 4, очигледно је да је Бог желео да постави темељ за Месијин долазак кроз Јеврејски Закон. Сврха закона је била да помогне људима да швате дубину своје грешности (тако што нису били у стању да испуне Закон) тако да би били што спремнији да прихвате излечење тог греха кроз Исуса Месију(Галатима 3:22-23; Римљанима 3:19-20). Закон је такође донет (Галатима 3:24) да би довео људе Исусу као Месији. То је учинио кроз многа пророштва у вези Месије која је Исус испунио. Ако се овоме дода жртвени систем који је упућивао на потребу за жртвом за грех као и његову неадекватност (јер је свака жртва захтевала следећу). Историја Старог Завета је такође насликала Христову личност и дело кроз неколико догађаја и религиозних празника (као што су Аврамова спремност да жртвује Искака, или детаљи Паше приликом изласка из Египта, итд.).
И на крају, Исус је дошао онда кад је дошао као испуњење конкретног пророштва. Данијел 9:24-27 говори о “седамдесет недеља” или о седамдесет пута “седам.” Из контекста се види да ове “недеље” или “седмице” говоре о групи од седам година, а не седам дана. Можемо да истражимо историју и подредимо све детаље првих шездесет девет недеља (седамдесета недеља ће се десити у будућности). Одбројавање ових седамдесет недеља почиње са “откада изиђе реч да се Јерусалим опет сазида” (стих 25). Ову заповест је дао Артаксеркс Лонгиманус 445. године пре Христа (види Немија 2:5). После седам “недеља” плус 62 “недеље,” или 69 x 7 година, пророштво каже: “погубљен ће бити Помазаник и ништа му неће остати; народ ће војводин доћи и разорити град и светињу; и крај ће му бити с потопом (што значи потпуно уништење) (стих 26). Ово нас непогрешиво упућује на смрт Спаситеља на крсту. Пре око сто година, у својој књизи Долазећи Принц, Сер Роберт Андерсон је направио детаљан прорачун ових 69 недеља, користећи ‘пророчке године,’ укључујући преступне године, грешке у календару и промену са старе на нову еру, итд.,и закључио је да се шездесет и девет недеља завршавају тачно на дан Исусовог триумфалног уласка у Јерусалим, пет дана пре његове смрти. Било да неко користи овај прорачун или не, важно је да је време Христовог утеловљења везано за детаљно пророштво које је записао Даниел скоро петсто година пре него што се догодило.
Време Христовог утеловљења је било такво да су људи тог времена били спремни за Његов долазак. У сваком веку после тога, људи имају више него довољан доказ да је Исус заиста био обећани Месија кроз Његово испуњење светог Писма које је описало и прорекло Његов долазак до најситнијих детаља.
Зашто је Исус дошао баш тада? Зашто није раније дошао? Зашто није дошао касније?
