Питање
Шта је теорија празнине? Да ли се ишта дешавало између 1. Мојсијеве 1:1 и 1:2?
Одговор
У 1. Мојсијевој 1:1-2 пише: “У почетку створи Бог небо и земљу. А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.” Теорија празнине је становиште да је Бог створио потпуно функционалну Земљу са свим животињама, укључујући диносаурусе и остале за које знамо само преко фосилних остатака. Потом се десило нешто што је сасвим уништило Земљу – неки спекулишу да се ради о паду сотоне на Земљу – тако да је она постала без обличја и пуста. Бог је после почео све испочетка, створивши поново Земљу рајског облика, како је касније записано у 1. Мојсијевој.
Има превише проблема који прате ову теорију да би се сви могли укратко обрадити, али један каже да би нам Бог сигурно рекао да се нешто тако важно десило између два стиха. Он нас не би оставио да спекулишемо о нечему што не знамо, а што је веома битно. Други проблем је што у 1. Мојсијевој 1:31 пише да је Бог прогласио своју творевину веома добром, што сигурно не би рекао да је зло већ било присутно због сотониног пада у “празнини”. Поред тога, ако се фосили објашњавају празнином од неколико милиона година, то значи да су смрт, болест и патња били присутни много пре Адамовог пада. Али, Библија нам говори да је Адамов грех донео смрт, болест и патњу целом живом свету: “…посредством једнога човека грех је ушао у свет, а грехом смрт” (Римљанима 5:12).
Они који подржавају теорију празнине чине то да би помирили веру са теоријама савремене науке која каже да је Земља милијарде година старија од приближне старости која се може одредити помоћу генеалогија из Библије. Чак су и неки добронамерни еванђеоски хришћани прихватили теорију старе Земље, држећи да је много тога из 1. Мојсијеве алегоријски опис, док остатак Библије тумаче дословно. Опасност оваквог приступа лежи у одређивању границе када престаје алегорија, а почиње реалност. Да ли је Адам био стварна особа и како то можемо да знамо? Да ли је он заиста пренео грех на људски род, или и то можемо да тумачимо као алегорију? А ако није било правог Адама који нам је пренео свој грех, онда није било сврхе да Исус умре на крсту. Недословни првобитни грех пориче разлог Христовог доласка, који је објашњен у 1. Коринћанима 15:22: „Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети.“ У том случају, хришћанство би било само обична подвала, а Библија књига са лепим причама и бајкама. Зар не видимо куда нас води такво расуђивање?
Прва глава 1. Мојсијеве једноставно не може да се уклопи у мишљење да се стварање дешавало у дугим периодима, нити да су се ти периоди одвијали у празнини између 1. Мој 1:1 и 1. Мој. 1:2. Шта се дешавало између та два стиха? Апсолутно ништа! У првом стиху пише да је Бог створио небо и земљу. У другом читамо да је Земља по стварању била без обличја, пуста и тамна. Није била довршена и тек је требало да буде насељена живим створењима. Остатак прве главе говори нам како је Бог довршио безобличну, празну и мрачну земљу и испунио је животом, лепотом и добротом. Библија је истинита, дословна и савршена (Псалам 19:7-9). Наука никад није побила ниједну чињеницу из Библије, нити ће икада. Библија је крајња истина и самим тим стандард по коме треба процењивати научне теорије, а не обрнуто.
Шта је теорија празнине? Да ли се ишта дешавало између 1. Мојсијеве 1:1 и 1:2?
