Питање
Шта је духовни дар тумачења језика?
Одговор
Уз дар говора у другим језицима је други духовни дар који се помиње у 1. Коринћанима 12:10 – дар тумачења језика. Дар тумачења језика је споспобност да се преведе страни језик на језик оних који слушају. Дух тумачења језика је одвојени дар, али изледа је да се користи уз дар говорења у језицима.
Дар говора у језицима је натприродна способност да се говори страни језик који слушаоци никада нису чули. Видимо да се овај дар користио у Делима 2:4-12, када су Јевреји у Јерусалиму чули јеванђеље које се проповедало на многим језицима. Особа која тумачи језике може да разуме шта каже особа која говори у језицима иако не разуме тај језик. Овај недостатак претходног знања језика је оно што раздваја духовни дар од природног дара разумевања и говорења многих језика. Особа која тумачи језике чује особу која говори у језицима и онда преноси ту поруку онима који су присутни који нису могли да разумеју језик. Циљ је био да сви разумеју и имају користи од изговорене истине. Према апостолу Павлу, и у складу са језицима који су описани у Делима апостолским, дар језика је био намењен да се Божија порука комуницира директно другој особи на њеном матерњем језику. Наравно, ако они који су били присутни нису могли да разумеју језик којим се говорило, дар језика је био бескористан – и тиме је било потребно да постоји особа која тумачи језике, ако је било потребно. Циљ свега је била поука Цркве (1. Коринћанима 14:5,12).
Један од проблема цркве у Коринту је био тај што су они који су говорили у језицима током служења, користећи свој дар, били без тумача језика и без икога присутног који је говорио тај језик. Ишод је био да је особа која је говорила у језицима привлачила пажњу, али њене речи су биле бесмислене јер нико није могао да је разуме. Павле је дао строг савет да се сваки говор у језицима мора протумачити: „Али у Цркви ћу радије рећи пет речи својим умом — да и друге поучим, него хиљаде речи чудним језиком" ( 1. Коринћанима 14:19). Није било користи за друге чланове цркве да чују нешто што нису могли да разумеју. Коришћење дара говора у језицима у цркви, само ради показивања другима да особа има тај дар је било сујетно и бескорисно. Павле је рекао Коринћанима да, ако две или три особе које говоре у језицима желе да говоре на окупу, тада мора да буде присутна и особа која има дар тумачења језика. „Ако пак нема тумача, нека ћути у Цркви, па нека говори самом себи и Богу" (1. Коринћанима 14:28).
Привремена природа дара језика подразумева да је дар тумачења језика такође био привремен. Када би дар говорења језика био активан данас у цркви, било би потребно да се обавља у складу са Светим писмом. То би био прави језик који може да се разабере (1. Коринћанима 14:10). Његов циљ би био да пренесе Божију Реч некој особи на другом језику (Дела 2:6-12), и да то буде изведено „пристојно и уредно" (1. Коринћанима 14:40), „јер Бог није Бог нереда, него мира" (1. Коринћанима 14:33).
English
Шта је духовни дар тумачења језика?
