Питање
Шта је дар говорења у језицима? Да ли је дар језика за данас?
Одговор
Прво појављивање говорења у језицима се десило на дан Пентекоста у Делима 2:1-4. Апостоли су изашли напоље и поделили еванђеље са гомилом људи, говорећи им њиховим сопственим језицима, “слушамо како они нашим језицима објављују велика дела Божија!" (Дела 2:11). Грчка реч за "језик" буквално значи "језици." Тако да, дар говорења у језицима је када особа говори језик који не зна, да би послужила неком ко говори тај језик. У 1 Коринћанима поглавља 12-14, где Павле описује дар чуда, он коментарише, “А сад браћо, ако вам дођем и говорим чудним језицима, какву ћу вам корист учинити ако вам не говорим у откривењу, или знању или у пророштву, или у науци?" (1 Коринћанима 14:6). Према Апостолу Павлу, а у сагласности са језицима описаним у Делима, говорење у језицима је од користи оном који чује Божију поруку на свом језику, али је бескорисно за све друге - ако нема тумачења.
Особа која има дар тумачења језика (1 Коринћанима 12:30) може да разуме шта је особа која говори у језицима рекла, чак иако она не зна језик на коме је говорено. Тумач језика би онда комуницирао поруку оног који говори у језицима свима осталима да би могли да је разумеју. “Стога ко говори чудним језиком нека се моли Богу – да га може протумачити” (1 Коринћанима 14:13). Павлов закључак у вези непреведеног говора у језицима је моћан, “Али у Цркви ћу радије рећи пет речи својим умом – да и друге поучим, него хиљаде речи чудним језиком" (1 Коринћанима 14:19).
Да ли је дар језика за данас? Прва Коринћанима 13:8 помиње да се дар говорења у језицима умањује, иако се то умањење повезује са доласком "савршеног" у 1 Коринћанима 13:10. Неки указују на разлику у терминологији где се дар пророшвта и знања умањује, док су језици већ "умањени" као доказ да су језици већ умањени пре доласка "савршеног." Ово је можда могуће, али се не каже експлицитно јасно у тексту. Неки указују на пасус из Исаије 28:11 и Јоила 2:28-29 као доказ да је говорење у језицима био знак Божијег долазећег суда. Прва Коринћанима 14:22 описује језике као "знак за неверујуће." Према овом аргументу, дар језика је био упозорење Јеврејима да Бог намерава да суди Израелу зато што су одбацили Исуса Христа као Месију. Самим тим, пошто је Бог у ствари осудио Израел (тако што је разрушио Јерусалим од стране Римљана 70 после Христа), дар језика не би имао више своју сврху. Док је овај поглед могућ, првобитна сврха језика би била испуњена али то не би морало обавезно да значи да се они и умањују. Писмо не тврди одлучно да се дар говорења у језицима умањио.
У исто време, ако би дар говорења у језицима у цркви био активан данас, он би се упражњавао у сагласности са Писмом. То би био прави разумљив језик (1 Коринћанима 14:10). Његова сврха би била да комуницира Божију Реч особи другог језика (Дела 2:6-12). Био би у сагласности са заповести коју је Бог дао кроз апостола Павла, "Ако ко говори чудним језиком, нека то чине по двојица или највише тројица, и то редом, а један нека тумачи. Ако пак нема тумача, нека ћути у Цркви, па нека говори самом себи и Богу" (1 Коринћанима 14:27-28). Исто би се покоравао 1 Коринћанима 14:33, “Јер Бог није Бог нереда, него мира.”
Бог дефинитивно може особи да да, дар говорења у језицима да би она комуницирала са особом која говори други језик. Свети Дух је суверен у раздељивању духовнох дарова (1 Коринћанима 12:11). Само замислите колико би мисионари били успешнији ако не би морали да иду у школу језика и када би билу у стању одмах са људима да говоре њихов језик. Међутим, изгледа да Бог ово не ради. Језици се не појављују данас у облику у ком су се појављивали у Новом завету, упркос чињеници да би били јако корисни. Велика већина верника која тврди да упражњава дар говорења у језицима то не ради у сагласности са горе поменутим Писмом. Ове чињенице воде ка закључку, да се дар говорења у језицима умањио, или је у најмању руку реткост у Божијем плану за цркву данас.
Они који верују у дар говорења у језицима као молитвени језик за само-поучавање, свој став заснивају на 1 Коринћанима 14:4 и/или 14:28, “Ко говори чудним језиком – изграђује самога себе, а ко пророкује – уздиже Цркву.” Кроз цело четрнаесто поглавље, Павле наглашава важност тумачења (превођења) језика, види 14:5-12. Оно што Павле каже у стиху 4 је, “Ако говориш у језицима без тумачења, не радиш ништа друго осим што поучаваш самог себе, чинећи да изгледаш духовнији од других. Ако говориш у језицима и при том постоји тумачење, ти поучаваш све.” Нови завет нигде не даје специфично упутство о мољењу у језицима. Нови завет нигде не даје сврху мољења у језицима, нити конкретно описује особу која се моли у језицима. Даље, ако је молитва у језицима за само-почавање, зар не би било нефер према онима који немају дар говорења у језицима и који самим тим нису у стању себе да поучавају? Прва Коринћанима 12:29-30 јасно говори да сви немају дар говорења у језицима.
Шта је дар говорења у језицима? Да ли је дар језика за данас?
