Питање
Зашто Бог дозвољава да се добре ствари дешавају лошим људима?
Одговор
Ово питање слично је оном супротном: „Зашто Бог дозвољава да се лоше ствари догађају добрим људима?" Оба питања односе се на нешто што је, изгледа, збуњујућа неправда којој смо сведоци сваки дан. Псалам 73 је одговор на иста питања која су мучила псалмисту. Пошто се нашао у великој невољи и агонији душе, он пише: „Али нога моја умало не клону, умало се не спотакоше кораци моји, јер завидех безумнима гледајући срећу бездушника″(Псалам 73:2-3).
Писац овог псалма био је човек по имену Асаф, вођа једне од многих служби хорског слављења у храмовима. Очигледно, он није био богат човек, већ је, уместо тога, посветио свој живот служећи Богу (види 1. Дневника 25). Али, као и ми, искусио је неке потешкоће и постављао питања у вези са неправдом. Гледао је зле људе око њега како живе по својим правилима, уживајући у богатству и задовољствима света и гомилајући богатство. Он се жали: „Јер их ништа до смрти не мучи, и тело њихово здраво је и гоино; не муче се као други људи и не трпе као други људи″ (Псалам 73:4-5).
Асаф је посматрао те људе који нису имали проблеме. Могли су да плате своје рачуне. Имали су да једу у изобиљу и пуно луксуза. Али, сиромашни Асаф је био заробљен у свом послу управљања хором и покушавао је да побожно живи. А да ствари буду још горе, његов избор да служи Богу изгледа да му није помогао. Почео је да завиди тим људима, чак и да испитује Бога зашто је дозволиио да се таква ствар деси.
Колико често се осећамо као Асаф? Посвећујемо своје животе служби Богу. Онда, гледамо како зли, безбожни људи око нас стичу нове ствари, луксузне домове, унапређења, лепу одећу, док се ми финансијски мучимо. Одговор лежи у остатку псалма. Асаф је завидео злим људима док није увидео једну јако битну ствар. Када је ушао у Божије светилиште,у потпуности је разумео њихову крајњу судбину: „Кад стадох размишљати да бих те разумео, тешко то беше у очима мојим; док не уђох у светилиште Божије, и крај њихов не посматрах. Та на клизаво си их место поставио и у пропаст их ти бацаш! Гле, како за час пропадаиу, гину и нестају од ненадане страхоте. Као сан, кад се човек пробуди, тако ти, Господе, када се пробудиш, у ништа обраћаш прилику њихову" (Псалам 73:16-20). Они који имају тренутна богатства на земљи су, у стварности, духовни просјаци, јер немају право богатство – вечни живот.
Пуно пута не разумемо шта нам се дешава, нити разумемо како провиђење функционише. Када је Асаф ушао у Божије светилиште, почео је да увиђа да није било потребе да завиди успеху злобних, јер њихов успех је илузиија. Почео је да швата да је стари лажов, Сатана, користио лажи да би га одвратио од Божије стварности. По уласку у светилиште, Асаф је шватио да је успех пролазно испуњење, као један пријатан сан који задовољава само за кратко, али када се пробудимо, шватимо да није стваран. Асаф кори самог себе због своје глупости. Он признаје да је био „без ума и без разума" што је завидео злобнима или био љубоморан на оне који нестају (Псалам 73:22). Затим се окренуо размишљањима о сопственој срећи у Богу, када је шватио колико је више радости, испуњења и правог духовног успеха имао у Створитељу.
Ми можда немамо све оно што желимо на земљи, али ћемо, једног дана, напредовати за целу већност кроз Исуса Христа нашег Господа. Кадгод смо у искушењу да кренемо другим путем, треба да запамтимо да је други пут слепа улица (Матеј 7:13). Али, узак пут пред нама кроз Исуса је једини пут који води ка вечном животу. То треба да буде наша радости и утеха. „ Кога имам ја на небу осим тебе? А кад тебе имам, ја на земљи ништа друго ни не желим. Гину они који од тебе одступају и ти истребљујеш сваког одметника. А мени је добро бити близу Бога. На Господа ослањам наду своју…"(Псалам 73:25, 27-28).
Не треба да се бринемо када видимо да се добре ствари дешавају лошим људима. Треба да будемо усредсређени на нашег Створитеља и улазимо у Његово присуство сваки дан путем Његове свете Речи. Тамо ћемо наћи истину, задовољство, духовна богатства и вечну радост.
English
Зашто Бог дозвољава да се добре ствари дешавају лошим људима?
