Питање
Да ли хришћанске жене треба да носе мараме?
Одговор
Прва Коринћанима 11:3-16 бави се питањем жена и марама. Контекст одломка је потчињавање Богом даном поретку и „ланцу команде". „Покривало" на глави жене користи се као илустрација тог поретка, господства и Божијег ауторитета. Кључни стих овог одломка је 1. Коринћанима 11:3 „Али хоћу да знате да је Христос глава сваком човеку, а човек је глава жени, а Бог је глава Христу". Остатак текста бави се детаљима ове истине. Поредак ауторитета је Бог Отац, Бог Син, човек или супруг и жена или супруга. Марама или покривало на глави верујуће коринтске жене показивало је да је под ауторитетом њеног мужа, па самим тим и Божијим ауторитетом.
Стих 10 је интересантан: „Зато жена треба да има знак мужевљеве власти на глави — због анђела". Зашто је важно анђелима да жена носи мараму? Знамо да је Божији однос према човечанству нешто што анђели посматрају и уче (1. Петрова 1:12). Зато, женино потчињавање Божијем делегираном ауторитету је пример анђелима. Свети анђели, који су савршено потчињени Богу, очекују да ми, као Христови следбеници, чинимо исто.
Марама која се помиње у 13. стиху може да буде тканина, али такође може да се односи на дужину женине косе, на основу следећа два стиха: „Зар вас и сама природа не учи да је за човека срамота ако има дугу косу, ако пак жена има дугу косу, то јој је дика, јер јој је коса дана уместо вела." (1. Коринћанима 11:14-15). У контекту овог одломка, жена која носи дугу косу себе јасно издваја од мушкарца. Апостол Павле говори да, у коринтској култури, када је женина коса била дужа од мужевљеве, то је показивало њену потчињеност њему као глави породице. Улоге мушкарца и жене осмислио је Бог да покаже дубоку духовну лекцију, тј. потчињеност Божијој вољи и поретку.
Али, зашто је ово био проблем у Коринту? Одговор лежи у култури тог времена. У граду Коринту налазио се храм посвећен Афродити, богињи љубави, а то место било је на лошем гласу због практиковања проституције. Жене које су служиле у том храму имале су обријане главе. У Коринтској култури, обријана глава означавала је жену као храмовну проститутку. Павле говори цркви да жена која је обријана главе треба да се покрива (1. Коринћанима 11:6), јер обријана жена је изгубила своју „славу" и није била под заштитом мужа. Обријана глава без мараме поручивала је: „Одбијам да се потчиним Божијем поректу". Зато је Павле подучавао Коринћане да дужина косе или ношење „покривала" код жене значе њен спољни доказ да је потчињена Богу и Његовом успостављеном ауторитету. Ово је био један од начина на који је коринтска црква требало да се одвоји од корумпиране паганске културе која их окружује (2. Коринћанима 6:17).
Овај одломак не подучава да је жена инфериорнија у односу на мушкарца или да треба да се потчињава сваком мушкарцу. Једноставно подучава Божији поредак и духовно вођство у брачном односу. У коринтској култури, жена која је покривала своју главу током службе или у јавности показивала је потчињеност ауторитету.
У данашњој култури, не гледамо на жену која носи мараму као на знак потчињености. У вечини модерних друштава, мараме и шешири су модни детаљи, ништа више. Данашња жена и даље има избор да носи мараму ако на то гледа као на потчињеност мужевљевом ауторитету. Међутим, то је лични избор, а не ствар духовности. Битан је послушни став срца и потчињеност ауторитету као „Господу" (Ефесцима 5:22). Бог је много више заинтересован за став срца него за покривало на глави.
Да ли хришћанске жене треба да носе мараме?
