Питање
Како поштовати родитеља који злоставља?
Одговор
Једно од најтежих питања постављених хришћанину је како да поштује родитеља (који злоставља), како то Бог тражи у петој од десет заповести (Излазак 20:12). Било би толико лакше када би Бог тражио да поштујемо своје родитеље ако су добри, љубазни и показују нам љубав, али ова заповест једноставно каже да поштује свог оца и мајку, не именујући особине. Постоје многи повређени оштећени људи којима је ово скоро немогуће да послушају.
Реч „злостављање" има широку дефиницију. Једно дете може бити одгојено тако да има лепу одећу и нахрањено и са испуњеним свим потребама осим најбитније потребе за љубављу и одобравањем. Никада му није нанета физичка повреда,а ипак, како године пролазе, његов дух је све више оборен, као што се биљка спаруши без сунца, очајнички жудећи и за најмањом трунком пажње, док не израсте у наизглед нормалну одраслу особу, па, ипак, изнутра је осакаћен равнодушношћу његових родитеља.
Или, дух детета може бити сломљен од раног детињства – иако не трпи никакво физичко злостављање- тиме што му се стално говори да је бескорисно, неко ко никада неће бити добар за било шта. Све што покуша наилази на подсмех док не одустане од покушаја да учини било шта. С обзиром да врло млада деца природно верују све што им родитељи говоре , дете које пролази кроз ово ће се постепено повући у себе, иза невидљивог зида и само ће постојати, уместо да живи. Ова деца су одрасла никада не пролазећи кроз физичко злостављање од стране својих родитеља, али су, без обзира на то, осакаћени у свом духу. Њима је тешко да успостављају пријатељства и нису у стању да се нормално односе према другим одраслим особама.
Ово што је описано горе су суптилнији облици злостављања детета. Постоји и очигледнија врста злостављања-дете које је занемарено, шутирано, ударано или још горе, сексуално злостављано. Сада се поставља велико питање: како поштовати Божију заповест да се поштују родитељи који се понашају окрутно према сопственој деци.
Прва ствар коју треба да запамтимо је да је Бог наш вољени небески Отац који не поставља правила и чека да бисмо их ми послушали, већ чија су правила ту за наше крајње добро. Уколико заиста желимо да га послушамо, без обзира колико то немогуће изгледало, Он је вољан и жели да нам покаже пут. Прво, треба да развијемо однос поверења и љубави са нашим небеским Оцем, што може бити изузетно тешко за оне који никада нису знали шта значи волети и имати поверење. Они који се налазе у тој ситуацији морају да одступе један корак и кажу Богу у свом срцу: „Желим да научим да те волим и да ти верујем- молим те, помози ми". Он ће одговорити. Он је једини који може да промени осећања и ставове и поправи оштећене односе и сломљена срца (Лука 4:18).
Када се успостави однос са Њим, можемо са поуздањем да Му приђемо и предамо наше проблем, знајући да ће Он да чује и одговори (1. Јованова 5:14-15). Свако Божије дете вољно да Му верује на овај начин, почеће да осећа рад Светог Духа у свом срцу. Бог ће узети срце које се претворило у камен због детињства пуно злостављања и почети свој диван спасоносни преображаја тог срца у срце од меса и осећања (Језекиљ 36:26)
Следећи корак је вољност да се опрости. Ово ће изгледати скоро немогуће, посебно онима који су прошли кроз најгоре облике злостављања, али са Богом СВЕ ствари су могуће (Марко 10:27). Горчина се спустила у душе тих трагичних жртава, а ипак не постоји ништа што Свети Дух не може да омекша, уколико је особа вољна. Све што је потребно је да ,свакодневно, приносимо ту ситуацију пред свемилостивог Оца и причамо са Њим о томе како је, из људске перспективе, немогуће опростити такво злобно понашање, а посебно родитељима којима је поверено да воле и одгајају своју децу.
Нема потребе да се плашимо да признамо Богу нашу неспособност да опростимо. Тачно је да је неопраштање грех, али то је само намерно непраштање, где смо окаменили срца и заклели се да никада нећемо да размотримо опроштај према онима који су нас тако тешко повредили. Божије дете које долази свом Оцу за помоћ у вези са нечим што не може сам за себе да учини неће наћи љутог, претећег Бога, већ Оца чије је срце пуно љубави, самилости, милости и жеље да помогне.
Када Свети Дух почне нежно да обавља своје дело исцељења на нама, почећемо да гледамо на наше родитеље другачије. Можда ће нам Дух открити да је са родитељима, или бар једним од њих, тако било поступано у детињству и да, или нису имали појма шта су нам учини на емотивном плану,или је њихово понашање према нама било вентил за њихов нагомилан гнев. Чак и ако нема објашњења за њихово понашање, Бог тражи да Њему дођемо по помоћ да опростимо, тако да наше душе и дух не постану временом затровани горчином.
Постоје сведочанства оних кој су прошли невероватну окрутност и доживели недостатак љубави од стране родитеља, а ипак, научили су да се, у потпуности, ослањају на милост и снагу Свемогућег Бога и постепено су нашли исцељење за своја срца и опраштање и став љубави према својим родитељима. Препуштајући своје родитеље Богу, видели су како су родитељи почели да се мењају, а славан крај приче била је срећно уједињена породица под Божијим окриљем. Ефесцима 6:2-3 нам каже: „,Поштуј оца свога и мајку', то је прва заповест са обећањем, ,да ти буде добро и да дуго живиш на земљи'".
English
Како поштовати родитеља који злоставља?
