Питање
Зашто је идолопоклонство тако снажно искушење?
Одговор
Коначни одговор је „грех". Грешна људска природа је та која је узрок клањању савременим идолима, а сви они су у суштини неки облик клањања самом себи. Искушење да се клањамо себи је на разне начине врло моћно. У ствари, толико је моћно да само они који припадају Христу и имају у себи Светог Духа могу да се надају да ће се одупрети искушењу савременог идолопоклонства. Чак и тада, одупирање идолопоклонству је битка која траје цео живот као део хришћанског живота (Ефежанима 6:11; 1. Тимотеју 6:12; 2. Тимотеју 2:3).
Када чујемо реч идол, често мислимо на статуе и објекте који подсећају на оне којима су се клањали пагани у древним културма. Међутим, идоли 21. века често немају сличности са рукотворевинама које су коришћене пре много хиљада година. Данас су многи заменили „злато теле" са незаситом похлепом за новцем или престижем, или „успехом" у очима других људи. Некима је највећи циљ да их други гледају са огромним поштовањем. Неки траже утеху у многим страственим, али празним тежњама. Тужно је што се наше друштво често диви онима који служе таквим идолима. На крају, није битно ком испразном задовољству тежимо или ком лажном идолу се клањамо, ишод је исти: одвојеност од јединог истинитог Бога.
Да бисо разумели који су то савремени идоли, корисно је знати зашто су се доказали као тако моћна искушења. Идол може да буде било шта што ставимо испред Бога у свом животу, било шта што заузима Божије место нашем срцу, као што је имовина, каријера, односи, хоби, спортови, забава, циљеви, похлепа, зависност о алкохолу/дрогама/коцкању/порнографији, итд. Неке од ствари које су нам идоли су очигледно грешни, међутим, многе од ствари којима се клањамо могу да буду веома добре, као што су односи или каријера. Ипак, Свето писмо нам каже да шта год да радимо, радимо на славу Божију (1. Коринћанима 10:31) и да треба само Богу да служимо (Поновљени закон 6:13; Лука 16:13). Нажалост, Бога често одгурнемо у страну када ватрено јуримо за идолима. И још горе од тога је да време које често проводимо у својим идолопоклоничким подухватима не оставља много, или ни мало времена за Господа.
Понекад се окренемо идолима тражећи утеху због тежине живота и невоља које су у данашњем свету. Зависничко понашање као што је коришћење дрога или алкохола, па чак и претерано читање или гледање Тва, може да се користи као средство на се накратко „побегне" из тешке ситуације или суровости свакодневног живота. Псалмиста међутим каже да они који се поуздају у овакво понашање ће у суштини постати духовно бескорисни (Псалам 115:8). Треба да се поуздамо у Господа који ће „... те сачувати од сваког зла" (Псалам 121:7) и који нам је обећао да ће се постарати за све наше потребе када се поуздамо у Њега. Требало би да се подсетимо Павлових речи, који подучава да не треба ни око чега да будемо анксиозни, већ да се за све молимо тако да мир Божији, који надилази свако разумевање може да сачува наша срца и умове (Филипљанима 4:6–7).
Постоји друга форма идолополонства која данас преовлађује. Њен раст је промовишу културе које наставјају да се удаљавају од библијског учења, као што нас је апостол Павле упозорио: „Јер ће доћи време када неће подносити здраве науке" (2. Тимотеју 4:3). У овом плуралистичком, либералном времену, многе културе су у великој мери редефинисале Бога. Заборавили смо на Бога који нам се открио у Светом писму и преобликовали смо га да се пилагоди нашим стремљенима и жељама – „љубазнији и блажи „ бог који је бескрајно много толерантнији од Оног који се открио у Светом писму. Онај који мање захтева и осуђује и који ће толерисати многе животне стилове а да притом никога не осуди. Пошто многе цркве пропагирају идолополонство многи чланови цркава верују да се клањају једином правом Богу. Међутим, ове богове је човек створио и клањати се њима је идолопоклонство. Клањати се богу који је човек сам створио је посебно искушење за многе чије навике и животни стилови, циљеви и жеље нису у складу са Светим писмом.
Ствари овога света никада неће у потпуности задовољити људско срце. То им и није била намена. Грешне ствари нас обмањују и коначно воде у смрт (Римљанима 6:23). Добре ствари у овом свету су дар од Бога у којима жели да уживамо захвалног срца, у покорности Њему и Његовој слави. Али када дарови замене Дародавца или када творевина замени Творца у нашем животу, упадамо у идолопоклонство. Ниједан идол не може да испуни наш живот смислом или вредношћу и да нам вечну наду. Као што Соломон на диван начин преноси, у књизи Проповедника, без исправног односа са Богом живот је бесмислен. Створени смо према Божијем лику (Постанак 1:27) и створени смо да га обожавамо и славимо га, јер је само он достојан наше славе. Бог је ставио „вечност у човеково срце" (Проповедник 3:11), и однос са Исусом Христом је једини начин да испунимо ту тежњу ка вечном животу. Сво наше идолопоклоничко трагање оставиће нам празнину, неиспуњеност и коначно, на широком путу којим многи иду, одвести у пропаст (Матеј 7:13).
English
Зашто је идолопоклонство тако снажно искушење?
