Питање
Шта је унутрашњи човек?
Одговор
Павле користи термин унутрашњи човек неколико пута у свјим посланицама (2. Коринћанима 4:16; Ефежанима 3:16). У Римљанима 7:22–23 стоји: „Тако се по унутрашњем човеку радујем Божијем закону, али видим један други закон у својим удовима, који војује против закона мога ума и заробљава ме законом греха, који је у мојим удовима". „Унутрашњи човек" је други начин да се опише људски духовни акпект. „Спољашњи човек", насупрот њему, је видљиви, спољни аспект једне особе.
Људе је Бог створио са духом, душом и телом (Постанак 1:27; 1. Солуњанима 5:23). Речено је да нисмо тела са душом, већ душе које имају тело. Тело – „спољашњи човек" – је наша физичка кућа кроз коју доживљавамо свет. Наша тела функционишу првенствено преко пет чула, и задовољењем урођених потреба за јелом, течношћу и сном. Наша тела нису зла, она су дар од Бога. Он жели да предамо своја тела Њему на живу жртву (Римљанима 12:1–2). Када прихватимо Божији дар спасења кроз Христа, наша тела постају храм Духа Светога (1. Коринћанима 6:19–20; 3:16).
Наше душе су центар личности нашег бића из кога проистиче ум, воља и осећања. Нашим душама бирамо да ли ћемо бити послушни пожудама тела или жељама Светог Духа (Галатима 5:16–17; Римљанима 8:9; Марко 14:38). Душа особе је судница у којој се доносе животне одлуке. Она је седиште личног живота и извор из кога потичу особине као што су самопоуздање, самосажаљење, самољубље, и самопотврђивање.
Наш дух садржи унутрашњег човека о коме говори Свето писмо. Наш дух је место на коме Божији Дух комуницира са нама. Христос је рекао: „Бог је дух, и који му се моле треба да се моле у духу и истини" (Јован 4:24). У нашим духовима смо наново рођени (Јован 3:3–6). „Унутрашњи човек" има савест по којој Свети Дух може да се креће и увери нас у лични грех (Јован 16:8; Дела 24:16). Наш дух је део нас готово налик Богу, са унутрашњим знањем о добру и злу (Римљанима 2:14–15). Прва Коринћанима 2:11 каже: „Јер ко од људи зна шта је у човеку — сем човековог духа који је у њему? Тако исто нико — сем Духа Божијега — не зна шта је у Богу."
Стихови у Римљанима 12:1-2 преклињу нас да се не уподобљавамо начину размишљања овог света, већ да се наш унутрашњи човек преобрази „обновом ума". Ова обнова ума настаје када дозволимо Светом Духу да слободно влада нашим „унутрашњим човеком". Он почиње да мења наше поступке и жеље како би се поклопиле са Његовим. Римљанима 8:13–14 каже: „Јер ако по телу живите, умрећете; ако пак Духом уморите телесна дела, живећете. Јер сви, које води Дух Божији, ти су синови Божији".
Римљанима 7 даје детаље битке која је често болна, битке између тела и духа. Наш дух, наново рођен по Божијој сили, жуди да буде послушан Богу и следи га. Али тело не умире лаком смрћу. Римљанима 6 објашњава како можемо да дозволимо унутрашњем човеку да надвлада тело. Стихови 6 и 7 кажу: „То знамо, да је наш стари човек распет с њим, да би грешно тело било обеснажено, да ми више не робујемо греху. Јер ко је умро — опростио се греха". Док не будемо себе сматрали за оне који су „распети са Христом" (Галатима 2:20), душа и тело се боре са духом за превласт. Настављамо да живимо поражени све док не умремо себи и дозволимо Духу да има потпуну контролу над сваким аспектом нашег живота, и унутрашњег и спољашњег човека.
Божија жеља и творевина је да људска бића живе увек вођена наново рођеном природом, која је у кораку са Божији Духом. Међутим, наше грешне душе желе да владају, и зато бесни духовна борба. Римљанима 7:24 поставља питање које сваки посвећени Христов следбеник поставља: „...ко ће ме избавити од овог смртног тела?" У 25. стиху је одговор: „Богу хвала кроз Исуса Христа, Господа нашега." У оној мери у којој предајемо свог унутрашњег човека Светом Духу да га води, у тој мери ходамо у сталној победи над нашим грешним телом.
English
Шта је унутрашњи човек?
