Питање
Шта значи да гвожђе оштри гвожђе?
Одговор
Израз „гвожђе оштри гвожђе" налази се у Пословицама 27:17: „Као што се гвожђе гвожђем оштри, тако један човек дражи гнев другога". Постоји узајамна корист од оштрења једне ошрице гвожђа другом – ивице постају оштрије, што чини да ножеви постану ефективнији у сечењу. Исто тако, Божија Реч је „мач са две оштрице" (Јевејима 4:12), и то је оно са чим оштримо једни друге – када се виђамо, имамо заједништво или у неким другом приликама.
Пословице такође говоре о потреби да имамо заједништво. Човек није створен да буде сам, зар то није сам Бог рекао, чак и пре човековог првог греха (Постање 2:18)? Колико више нам је онда потребно, после човековог пада у грех да се састајемо са својом браћом и сестрама у Христу ради заједништва и молитве. Наравно, то су препознали свеци ране цркве (Дела 2:42-47) који су себе посветили учењу, заједништву и молитви – свим заједничким активностима које су дале прилику да се узајамно штре. Резултат је био да су били пуни страхопоштовања и када су се састајали славили су Бога за благонаклоност коју су пронашли једни у другима.
Постоје две идеје које треба истакнути код раније поменутог стиха из Пословица. Прво, када се двоје или више њих састану у Господње име то увек има за ишод благослов. То је пут благодати коју је сам Господ обећао – где се двоје или више њих састану, Господ слуша и чује (Матеја 18:20). Такође, видимо слично значење у Малахији у вези са онима који су имали страх Господњи и разговарали једни са другима, Он је био са њима (Матеја 18:20). Када оштримо једни друге у хришћанском заједништву, Господ слуша са неба и то му је угодно. Ниједна реч која му доноси славу му не промиче.
Мириси божанског „јединства" се најбоље осећају у односу између Давида и Јонатана, Сауловог сина. Када је Саул прогањао Давида, Јонатан је тражио Давида да би га учтврстио у поверењу у Господа (1 Самуилова 23:16). То нас доводи до друге идеје. Оштрити гвожђем гвожђе је прилика да испунимо Христов закон. Апостол Павле каже да треба да носимо и делимо терете које имамо свакодневно, жалимо због личног греха, посаветујемо се како да се на најбољи начин покајемо, и радујемо се победи на грехом. То је исти „царски закон" који је поменут у Јаковљевој 2:8, где имамо савет да волимо једни друге.
Да се вратимо на аналогију, ако је нож туп, и даље је нож, али мање ефикасан и користан. Охрабрујмо једни друге да више времена проводимо заједно, поучавајући, охрабрујући, молећи се, корећи, делећи Божију Реч, молећи се над Божијом Речју и потребама наше локалне цркве, да бисмо постали оштрији у служби коју је Господ сваком од нас доделио. Веома често се зајдништво у цркви своди на храну и забаву, не на оштрење једно другог Божијом Речју.
Коначно, нож који је био наоштрен ће такође више сијати због тупости која је скинута са његове површине. Исто тако, и ми ћемо боље сијати за нашег Господа ако доследно чинимо горепоменуте ствари, које нас уједињују у хармонији. „Како је лепо и красно кад су браћа заједно" (Псалам 133:1). Зато, као што писац посланице Јеврејима каже: „Пазимо на то да један другога подстичемо на љубав и добра дела, да не остављамо своје скупштине, као што неки имају обичај него да бодримо један другога утолико пре уколико видите да се приближава судни дан." (Јеврејима 10:24-25).
English
Шта значи да гвожђе оштри гвожђе?
