Питање
Да ли је Бог стваран? Како можемо да будемо сигурни да је Бог стваран?
Одговор
Знамо да је Бог стваран зато што нам је открио себе на три начина: кроз створење, кроз своју Реч и кроз Свога Сина, Исуса Христа.
Најосновнији доказ о Божијем постојању је оно што је Он створио. „Чак и Његове невидљиве особине, Његова вечна сила и божанство, могу се од створења света јасно сагледати, ако се на Његовим делима проматрају, да [неверници] немају изговора“ (Римљанима 1,20). „Небеса казују славу Божију, и дела руку Његових гласи свод небески“ (Псалам 19,1).
Када бих нашао ручни часовник насред поља, ја не бих претпоставио да се он ту „појавио“ ни од куда и да је одувек постојао. На основу конструкције сата, ја бих претпоставио да га је неко конструисао. Али ја видим много величанственију творевину и прецизност у свету око нас. Наше мерење времена се не заснива на ручном часовнику, већ на Божијем делу — сталној ротацији земље (и радиоактивном распаду цезиујма – атомске масе 133). Универзум нам показује величанствену творевину и ово је доказ у корист Великог Творца.
Ако бих нашао кодирану поруку, ја бих потражио криптографа да ми помогне да дешифрујем поруку. Моја претпоставка би била да је поруку послала интелигентна особа, неко ко је створио тај код. Колико је комплексн ДНК „кôд“ који носимо у свакој ћелији наших тела? Зар нам комплексност и сврха ДНК не указују на Интелигентног Записивача тог кôда?
Бог не само да је створио сложен и савршено хармоничан физички свет, већ је у срце сваке особе ставио вечност (Књига проповедника 3,11). Човечанство има урођено шватање да је живот више него што можемо очима сагледати, да постоји једно веће бивстовање од овог рутинског живота на земљи. Наш осећај за вечност се очитује на макар два начина: стварање закона и богоштовање.
Свака цивилизација кроз историју је вредновала одређене моралне законитости које су зачуђујуће сличне у свим културама. На пример, идеал љубави је универзално уважаван, док је чин лагања универзално осуђиван. Општа моралност—то глобално разумевање исправног и погрешног—указује на Узвишено Морално Биће које нам је дало такве принципе.
На исти начин, људи у целом свету, без обзира на њихову културу су увек неговали систем богоштовања. Објекат слављења може да варира, али осећај за „вишу силу“ је непорецив део оног што значи бити човек. Наша склоност ка слављењу је у складу са чињеницом да нас је Бог створио „на своју слику“ (1. Мојсијева 1,27).
Бог нам је себе такође открио кроз своју Реч, Библију. Кроз цело Писмо, постојање Бога третира се као очигледна чињеница (1. Мојсијева 1,1; 2. Мојсијева 3,14). Када је Бенџамин Френклин написао своју Аутобиографију, он није губио време покушавајући да докаже своје сопствено постојање. Слично, Бог не проводи превише времена доказујући своје постојање у својој књизи. Чињеница да Библија мења животе, њен интегритет и чуда која су пратила њено писање би требало да су довољни да нас привуку да је билже проучимо.
Трећи начин на који се Бог открио је кроз Свог Сина, Исуса Христа (Јован 14,6-11). „У почетку беше Реч Божија, и та Реч беше у Бога, и Бог беше Реч. . . . И Реч се оваплоти и станова међу нама“ (Јован 1:1, 14). У Исусу Христу „телесно обитава сва пунина Божанства“ (Колошани 2,9).
У свом невероватном животу, Исус је савршено одржао сав Старозаветни закон и испунио сва пророчанства у вези Месије (Матеј 5,17). Он је учинио многа дела милосрђа и јавних чуда да би поткрепио своју поруку и посведочио о свом божанском пореклу (Јован 21,24-25). Онда је три дана после свог распећа, устао из мртвих и та је чињеница потврђена од стране стотине очевидаца (1. Коринћанима 15,6). Историјски записи обилују са „доказима“ ко Исус јесте. Као што је Апостол Павле рекао, „јер се то није десило у неком углу“ (Дела 26,26).
Ми шватамо да ће увек бити скептика који ће имати неке своје идеје о Богу и у складу са тим ће тумачити доказе. И биће оних којима никада неће бити довољно доказа (Псалам 14,1). На крају се све своди на веру (Јевреји 11,6).
Да ли је Бог стваран? Како можемо да будемо сигурни да је Бог стваран?