Питање
Зашто је Бог, љубоморни Бог?
Одговор
Важно је да разумемо како се реч “љубоморан” користи. Њена употреба у Другој Мојсијевој 20:5 где се користи да опише Бога, се разликује од њене употребе када се користи да се опише грех љубоморе (Галатима 5:20). Када ми користимо реч “љубоморан,” ми је користимо у смислу зависти према неком ко има нешто што ми немамо. Неко може да буде љубоморан на неког или да завиди неком ко има лепа кола или кућу(посед). Или неко може да буде љубоморан или да завиди неком ко има неке способности или таленат (као што је атлетика). Други пример може да буде да неко неком завиди или је љубоморан због његове лепоте.
У Другој Мојсијевој 20:5, се не ради о томе да је Бог љубоморан или завидан зато што неко има нешто што Он нема или жели. Друга Мојсијева 20:4-5 каже: “Не гради себи лик резани нити какву слику од оног што је горе на небу, или доле на земљи, или у води, или испод земље. Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог љубоморни…” Приметите да је Бог љубоморан када неко даје нешто неком што Богу по праву припада.
У овим стиховима, Бог говори о људима који праве идоле којима се клањају, и славе идоле уместо да Богу дају славу која само њему припада. Бог је посесиван када се ради о слављењу и хваљењу која припада само њему. Грех је (као што Бог каже у својој заповести) да славимо или хвалимо било кога осим Бога. Грех је када желимо, или завидимо, или смо љубоморни зато што неко има нешто које ми немамо. Употреба саме речи “љубоморан” је различита када Бог каже да је љубоморан. Оно на шта је Он љубоморан, њему припада; слава и хвала припадају само њему, и само њему треба да се одају.
Можда један практичан пример може да нам помогне да разумемо разлику. Ако један муж види другог мушкарца како флертује са његовом женом, он има право да буде љубоморан, јер једино он има право да флертује са сопственом женом. Овај облик љубоморе није грешан. Чак је у потпуности у реду. Да сте љубоморни на нешто за које сам Бог каже да вам припада, је добро и одговарајуће. Љубомора је грех, када постоји жеља за нечим које ти не припада. Слава, хвала, част и обожавање припадају само Богу, јер он је једини који је тога истински достојан. Тако да Бог је са правом љубоморан када слава, хвала, част или обожавање се одају идолима. Ово је тачно та љубомора о којој апостол Павле пише у Другој Копринћанима 11:2: “Јер ревнујем за вас Божијом ревношћу...”
Зашто је Бог, љубоморни Бог?
