Питање
Зашто је оправдање по вери тако битна доктрина?
Одговор
Ако размишљамо о Исусу само као о човеку, онда је ово питање природно. Али, разлог зашто Исус није морао да проведе вечност у паклу је што Он није само човек, већ Богочовек. Друга Особа Тројства узела је обличје тела и живела међу људима у облику човека. Али, Он је био човек као ниједан други, јер је Његова природа била божанска — света, савршена и бесконачна.
Учење оправдања по вери је оно што одваја библијско хришћанство од сваког другог система вредности. У свакој религији и у неким гранама такозваног „хришћанства", човек зарађује свој пут до Бога. Само у правом, библијском хришћанству, човек је спашен по благодати путем вере. Само када се вратимо Библији, видимо да је оправдање по вери, одвојено од дела.
Реч „оправдан" значи „проглашен или третиран као праведан". За хришћанина, оправдање је Божији чин којим Он, не само да прашта грех верника, већ му додељује Христову праведност. Библија наводи, на неколико места, да оправдање долази само по вери (нпр. Римљанима 5:1; Галатима 3:24). Оправдање се не заслужује путем дела; уместо тога, ми смо покривени праведношћу Исуса Христа (Ефесцима 2:8; Титу 3:5). Хришћанин, који је проглашен праведним, ослобођен је од кривице греха.
Оправдање је свршено Божије дело и оно је тренутно, за разлику од посвећења, које је трајан процесс раста путем ког постајемо сличнији Христу (чин „спасења" — упореди 1. Коринћанима 1:18; 1. Солуњаниима 5:23). Посвећење се дешава након оправдања.
Разумевање доктрине оправдања је битно за хришћанина. Прво, управо је сазнање о оправдању и благодати мотивација за добра дела и духовни раст; зато, оправдање води ка посвећењу. Такође, чињеница да је оправдање свршено Божије дело значи да хришћани имају сигурност спасења. У Божијим очима, верници имају праведност која је неопходна да се стекне вечни живот.
Једном када је особа оправдана, ништа му друго није потребно да му обезбеди приступ небу. Пошто оправдање долази због вере у Христа, захваљујући Његовом делу за нас, наша дела су дисквалификована као средство спасења (Римљанима 3:28). Постоје велики религиозни системи сложене теологије који подучавају лажне доктрине оправдања делима. Али, они подучавају „друго еванђеље — које није друго еванђеље″ (Галатима 1:6-7).
Без разумевања оправдања по вери, не можемо да истински увидимо славни дар благодати – Божија „незаслужена милост" постаје „заслужена" у нашим умовима и почињемо да мислимо да смо заслужили спасење. Доктрина оправдања по вери помаже нам да одржимо „чисту преданост Христу" (2. Коринћанима 11:3). Веровање у оправдање по вери чува нас од веровања да можемо да заслужимо одлазак на небо. Не постоји ритуал, сакрамент, нити дело које нас може учинити вредним Христове праведности. Само по Његовој благодати, у одговору на нашу веру, Бог може да нам додели светост свога Сина. И Стари и Нови завет кажу: „Праведник ће живети од вере″ (Авакум 2:4; Римљанима 1:17; Галатима 3:11; Јеврејима 10:38).
English
Зашто је оправдање по вери тако битна доктрина?
