Питање
Како су људи знали за Бога пре Библије?
Одговор
Иако нису имали Божију Реч у писменој форми, људи су били способни да приме, разумеју и послушају Бога. У ствари, данас постоје многе области у свету где Библије нису доступне, а ипак људи могу да знају и знају о Богу. Ствар је у откривењу – Божијем откривењу човеку оног што Он жели да ми знамо о Њему. Иако није увек било Библије, увек је постојао начин да човек прими и разуме Божије откривење. Постоје две категорије откривења, опште и посебно.
Опште откривење тиче се оног што Бог комуницира целокупном човечанству. Спољашњи аспект општег откривења је да је њихов извор или узрок Бог. Пошто те спољашње ствари постоје и пошто мора да постоји узрок њиховог постојања, зато и Бог мора да постоји. Римљанима 1:20 кажу: „Чак и његове невидљиве особине, његова вечна сила и божанство, могу се од створења света јасно сагледати, ако се на његовим делима проматрају, да немају изговора‟. Сви мушкарци И жене свугде могу да погледају у творевину и знају да Бог постоји. Псалам 19:1-4 даље објашњава да творевина јасно говори о Богу на свима разумљивом језику. „Нити је то језик, нити су то речи чији глас се свуда не разбира“ (стих 3). Откривење из природе је јасно. Нико не може да тражи изговор у незнању. Нема алибија за атеисту, нити изговора за агностика.
Још један аспект општег откривења – оног које Бог открива свима – је присуство наше савести. Ово је унутрашње природе.„Јер оно што се може сазнати о Богу њима је познато” (Римљанима 1:19). Пошто људи поседују нематеријални део бића, свесни су да Бог постоји. Ова два аспекта општег откривења илустрована су у многим причама мисионара приликом сусретања домородачких племена која никад нису видела Библију или чули о Исусу. Ипак, када им је представљен план спасења, они знају да Бог постоји, јер су видели сведочанство о Њему кроз природу и знају да им је потребан Спаситељ, јер њихова савест их убеђује у грех и њихову потребу за Њим.
Поред општег откривења, постоји и посебно откривење које Бог користи да би представио човечанству Њега самог и Његову вољу. Посебно откривење не долази свим људима, већ одређеним људима у одређеним временима. Постоје многи примери из Библије о посебном откривењу (Дела 1:21-26, такође Изреке 16:33), Урим и Тумим (посебан тип коцке коју је користио првосвештеник – види такође Излазак 28:30; Бројеви 27:21; Поновљени закон 33:8; 1. Самуилова 28:6; и Езра 2:63), снови и визије (Постање 20:3,6; Постање 31:11-13,24; Јоил 2:28), појаве анђела Господњег (Постање 16:7-14; Излазак 3:2; 2. Самуилова 24:16; Захарије 1:12) и служба пророка (2. Самуилова 23:2; Захарије 1:1). Ови стихови не представљају исцрпну листу сваког појављивања, већ треба да служе као добар пример овог типа откривења.
Сама Библија коју познајемо је један вид посебног откривења. Она представља посебну категорију, јер чини друге видове посебне објаве непотребним данас. Чак и Петар, који је са Јованом био сведок како Исус прича са Мојсијем и Илијом на Гори преображења (Матеј 17, Лука 9), рекао је да је ово посебно искуство инфериорно у односу на „чвршћу пророчку реч, а ви добро чините што пазите на њу” (2. Петрова 1:19)., Ово је зато што је Библија писана форма свих информација које Бог жели да знамо о Њему и Његовом плану. У ствари, Библија садржи све што је потребно да знамо да бисмо имали однос са Богом.
И пре него што је Библија била на располагању, Бог је употребио многе начине да објави себе и своју вољу човечанству. Невероватно је видети да Бог није користио само један начин, већ многе. Захвални смо што нам је Бог да своју писану Реч и сачувао је до данас. Не зависимо од других да нам кажу шта је Бог рекао; можемо сами да проучавамо шта је рекао.
Наравно, најјасније Божије откривење је Његов Син, Исус Христ (1. Јованова 1:14; Јеврејима 1:3). Када је Исус преузео људски облик да би ходао међу нама, сам тај чин говорио је много. Када је умро за наше грехе на крсту, више нисмо имали сумње да је Бог љубав (1. Јованова 4:10).
Како су људи знали за Бога пре Библије?
