Питање
Шта то значи да је Исус Јагње Божије?
Одговор
Када је Исус назван Јагње Божије у Јовану 1:29 и Јовану 1:36, то се односило на то да је Он био савршена и коначна жртва за грех. Да бисмо разумели ко је Христ био и шта је урадио, морамо да погледамо у Стари Завет, у коме се налазе пророчанства у вези Христовог доласка као “жртве за грех” (Исаија 53:10). У ствари, цео жртвени систем који је Бог установио у Старом Завету је припрема за долазак Исуса Христа, који је савршена жртва коју је Бог обезбедио као откупљење за грехе његовог народа (Римљанима 8:3; Јеврејима 10).
Зртвовање јагњади је играло врло важну улогу у Јеврејском религиозном животу и жртвеном систему. Када је Јован Крститељ назвао Исуса “Јагње Божије које уклања грех света” (Јован 1:29), Јевреји који су га чули су могли да помисле на било коју од неколико важних жртви. Време Паше је наближавало, прва мисао је могала да им буде жртва пашалног јагњета. Паша је била један од главних Израелских празника и слављење успомене на Божије ослобађање Израелаца из Египатског ропства. У ствари, клање пашалног јагњета и мазање кућног довратка његовом крвљу (Друга Мојсијева 12:11-13) је прелепа слика Христовог откупљујућег дела на крсту. Они за које је он умро су прекривени његовом крвљу, која нас штити од анђела (духовне) смрти.
Друга важна жртва са јагњадима је била свакодневна жртва у храму у Јерусалиму. Свако јутро и вече, жртвовало се једно јагње у храму за грехе народа (Друга Мојсијева 29:38-42). Ове свакодневне жртве, као и све друге, су биле покушај да се људи усмере ка савршеној Христовој жртви на крсту. У ствари, време Исусове смрти на крсту се подудара са временом вечерње жртве у храму. Јевреји тог времена би требало да су били упознати са старозаветним пророцима Јеремијом и и Исаијом, који су прорекли долазак Једног који ће бити принесен “као јагње на заклање вођен би” (Јеремија 11:19; Исаија 53:7) и чије страдање и жртва ће обезбедити откупљење за Израел. Наравно, та особа је била нико други до сам Исус Христ, “Јагње Божије.”
И док идеја жртвеног система нама данас изгледа чудно, концепт плаћања и реституције је нешто што лако можемо да разумемо. Знамо да је плата за грех смрт (Римљанима 6:23) и да нас наш грех раздваја од Бога. Такође знамо да Библија учи да смо сви грешници и да нико од нас није праведан пред Богом (Римљанима 3:23). Због нашег греха, ми смо одвојени од Бога, и смо криви пред њим. Због тога, једина нада коју ми можемо да имамо је да Он обезбеди начин како можемо да се измирмо са Њим, што је Он и учинио када је послао Свог Сина Исуса Христа да умре на крсту. Христ је умро да би откупио наш грех и да би платио казну за грехе свих који верују у њега.
Захваљујући његовој смрти на крсту као савршене жртве за грехе и његовог васкрсења три дана касније ми данас можемо да имамо вечни живот ако верујемо у њега. Чињеница да је сам Бог обезбедио принос кроз који да искупи наше грехе је део величанствене добре вести еванђеља која је јасно објављена у Првој Петровој 1:18-21: “Знајући да од свог сујетног начина живота, који вам је од ваших отаца предан, нисте искупљени пропадљивим стварима, сребром или златом, него драгоценом крвљу Христа као невиног и чистог јагњета, који је пре постанка света био предодређен, а на крају времена је објављен ради вас, који његовим посредством верујете у Бога који га је васкрсао из мртвих и обдарио га славом, тако да ваша вера и ваша нада буду усмерене на Бога.”
Шта то значи да је Исус Јагње Божије?
