Питање
Шта Библија каже о суђењу / парници?
Одговор
Прва Коринћанима 6:1-8 дефинитивно учи вернике да не иду на суд један против другог. Да покажемо да хришћани нису у стању да опросте један другом и да нису у стању да помире сопствене разлике означава да покажемо духовни пораз. Зашто би неко уопште желео да постане хришћанин ако хришћани имају исто проблема и нису способни да их реше? Међутим, постоје неке инстанце када је судски процес исправна одлука. Ако се следи Библијска шема за помирење (Матеј 18:15-17) и онај који није у праву и даље држи своје, у неким случајевима, судска парница је можда нешто што треба урадити. Ово треба да се направи само после много молитви за мудрост (Јаков 1:5) и саветовања са духовним вођством.
Прва Коринћанима 6:4 каже: "Ако, дакле, имате световне спорове, да ли ћете да поставите за судије оне који су у Цркви мало цењени?" Цео контекст Прве Коринћанима 6:1-6 је суочавање са размирицама у Цркви, али Павле помиње судски систем када изриче суд у вези ствари које се односе на овај живот. Павле мисли на ствари овога живота које су ван цркве, и да је то разлог зашто судски систем постоји. Павле каже да црковне проблеме не треба износити на суд, већ треба да им се суди у оквиру цркве.
Дела, поглавље 21, која почињу стихом 26 говоре о Павлу који је ухапшен и погрешно опружен за нешто што није учинио. Онда су га преузели Римљани и у поглављу 22 од стиха 24 читамо: "Заповедник нареди да га одведу у касарну, рекавши да га бојем испитају, да би дознао због чега су тако викали на њега. А кад га опружише и кајшевима свезаше, Павле рече капетану који је стајао према њему: зар ви смете да шибате римског грађанина– још не осуђеног?" Павле је искористио Римски закон и своје грађанство да се заштити. Нема ничег погрешног у томе да се искористи судски систем све док то што се чини се чини са исправним мотивима и са чистим срцем.
Прва Коринћанима 6:7 објављује: "Уопште и то је већ ваша мана што се међу собом парничите. Зашто радије не трпите неправду? Зашто радије не трпите штету?" Оно што брине Павла овде је верниково сведочанство. Било би много боље за нас да будемо искоришћени, или чак оштећени, него да особу одгурнемо још даље од Христа тако што ћемо је одвести на суд. Шта је важније, правна борба, или борба за људску вечну душу?
Као закључак, да ли хришћани треба да иду на суд једни са другима у погледу црквених ствари? Апсолутно не! Да ли хришћани треба да се суде у погледу грађанских ствари? Ако на било који начин то може да се избегне, онда не. Да ли хришћани треба да се суде са нехришћанима око грађанских ствари? Опет, ако може да се избегне, онда не. Међутим, у неким случајевима, као што је заштита наших права (као у Павловом случају), може да буде исправно да се тражи правни процес.
Шта Библија каже о суђењу / парници?
