Питање
Да ли је могуц́е волети особу, ако нам се та особа не свиђа?
Одговор
Библија нам каже да је Божја воља да волимо друге људе побожном љубављу. У Библији пише:
„Љуби ближњега свога као самога себе“ (Лука 10:27), као и : „Љубите своје непријатеље, чините
добро онима који вас мрзе, благосиљајте оне који вас куну, молите се за оне који вас вређају“ (Лука 6: 27-28). Исус је рекао својим ученицима ноц́ пре свог распец́а: „Дајем вам нову заповест да љубите један другога као што сам ја вас љубио да и ви љубите један другога“ (Јован 13:34). У сваком од ових примера, грчка реч за љубав је агапао, која има самопожртвованост као своју примарну карактеристику. Ово није братска љубав или емоционална веза, како се често мисли. Уместо тога, агапао или агапе љубав жели најбоље другој особи. Пожртвована љубав није заснована на осец́ању, вец́ на одлучном чину воље, радосној решености да ставимо добробит других изнад своје. Јасно је да је ова врста љубави немогуц́а у нашој сопственој снази. Само снагом Светог Духа можемо да испоштујемо Божје заповести, укључујуц́и и заповест да волимо.
Исус је рекао да треба да волимо као што је Он волео нас, па како је Он волео? „Али Бог показује своју своју љубав према нама тиме што је Христос умро за нас док смо још били грешници“ (Римљанима 5:8). Сигурно нам се неће сви свиђати, нити смо на то позвани. Оно што се дешава је, да када некога почнемо да волимо Божјом љубављу, наш став према тој особи се мења. Психолошки, ми нисмо у стању да будемо недоследни у својим ставовима и поступцима. Када почнемо да показујемо љубав кроз своје поступке, наши ставови ц́е се променити. Љубав ц́е и даље бити избор, али ц́е постепено постати оно шта је срце готово да прави. Када погледамо Исусов однос са другима, видимо да се Он добровољно улазио у однос са свим врстама људи – грешницима, цариницима, фарисејима, садукејима, Римљанима, Самарјанима, рибарима, женама, децом – не обазируц́и се на гледиште друштва ко је угледан а ко не. Исус је волео ове људе и односио се према њима са љубављу, иако то није увек изгледало пријатно. Он је говорио оштро онима који су Му се противили, али је то чинио јер је за њих то било најбоље. Жртвовао је своје време, своју емоционалну енергију и своју мудрост за оне који су га мрзели јер је знао да ц́е их то или довести до спасоносног сазнања о Њему или их заувек одбити. У сваком случају, имали су користи од онога што им је рекао. Ово је суштина љубави према нашим непријатељима — да им говоримо истину у љубави (Ефесцима 4:15), без обзира колико нас то кошта.
Још једном, то не значи да ц́е вам се свидети свака особа или да ц́ете имати поштовање за њих осим што вам је јасно да су створени на Божју слику. Бог нам је дао умове да у извесној мери распознајемо срца других. Ми смо такође створени на Божју слику и не треба да се непотребно доводимо у опасност верујуц́и некоме ко није достојан тог поверења. Исус је побегао од мноштва јер је познавао њихова срца и морао је да заштити себе (Јован 5:13; 6:15). Међутим, када се потпуно поуздамо у Христа и тежимо мудрости и светости кроз молитву и Свето писмо, ми ц́емо природно развити љубав према другима — љубав према Богу која се жртвује тражец́и најбоље за њих — без обзира да ли је прац́ена осећањем свиђања.
English
Да ли је могуц́е волети особу, ако нам се та особа не свиђа?
