Питање
Шта је спасење под Христовим господством?
Одговор
Доктрина спасења под Христовим господством подучава да потчињавање Христу као Господу иде руку под руку са вером у Њега као Спаситеља. Та доктрина је супротна оном што се понекад зове лако веровање или учењу да спасење долази признавањем одређених чињеница.
Џон Мекартур, чија књига „Еванђеље према Исусу" излаже разлоге за спасење под Христовим господством овако сажима учење: „Позив еванђеља на веру претпоставља да грешници морају да се покају због свог греха и потчине Христовом ауторитету". Другим речима, грешник који одбије да се покаје није спашен, јер не може да се држи свог греха и Спаситеља у исто време. А грешник који одбаци Христов ауторитет у свом животу нема спасоносну веру, јер права вера укључује и предају Богу. Зато, еванђеље захтева више од доношења само интелектулане одлуке или изговарања молитве о спасењу; еванђеоска порука је позив на учеништво. Овце ће пратити свог Пастира у покорној послушности.
Заступници спасења под Христовим господством указују на Исусова стална упозорења религиозним лицемерима Његовог доба као доказ да проста сагласност са духовним чињеницама не спашава особу. Мора да постоји промена срца. Исус наглашава високу цену учеништва: „Ко не носи свој крст и не иде за мном, не може да буде мој ученик″ (Лука 14:27) и „који се не одрекне свег свог имања — не може да буде мој ученик″ (стих 33). У истом одломку, Исус говори о цени; на другом месту, Он наглашава потпуну посвећеност: „За царство Божије није нико ко стави своју руку на плуг па се осврће натраг" (Лука 9:62).
У Беседи на Гори, Исус каже да је вечни живот стешњен пут и „мало их је који га налазе″ (Матеј 7:14); као супротност томе, лако веровање жели да прошири тај пут, тако да свако ко исповеди веру може да уђе. Исус каже да „свако добро дрво рађа добре плодове″ (стих 17); супротно томе, лако веровање каже да дрво и даље може да буде добро, а да доноси само лоше плодове. Исус каже да многи који говоре „Господе, Господе" неће ући у царство (стихови 21-23); супротно томе, лако веровање подучава да је рећи „Господе, Господе″ довољно.
Спасење под Христовим господством подучава да ће право исповедање вере бити поткрепљено доказима вере. Ако особа истински следи Господа, онда ће он или она слушати Христова упутства. Особа која живи својевољно, са непокајаним грехом очигледно није одабрала да следи Христа, јер нас Христос позива да се одрекнемо греха и пригрлимо праведност. Библија јасно подучава да ће вера у Христа произвести промењен живот (2. Коринћанима 5:17; Галатима 5:22-23; Јаковљева 2:14-26).
Спасење под Христовим господством не представља доктрину спасења по делима. Заступници теорије спасења под Христовим господством воде рачуна да говоре да је спасење само по благодати, да су верници спашени и пре него што њихова вере почне да производи било какве добре плодове и да хришћани могу да греше и да то и раде. Међутим, право спасење ће, неизбежно, водити ка промењеном животу. Спашени људи биће посвећени свом Спаситељу. Прави хришћанин неће се осећати угодно живећи у непризнатом греху.
Ево девет учења по којима се се спасење под Христовом господством разликује од лаког веровања:
1) Покајање није прост синоним за веру. Библија подучава да грешници морају да вежбају своју веру заједно са покајањем (Дела 2:38; 17:30; 20:21; 2. Петрова 3:9). Покајање представља промена уму од прихватања греха и одбацивања Христа ка одбацивању греха и прихватању Христа ( Дела 3:19; Лука 24: 47), а чак је и то дар од Бога (2. Тимотеју 2:25). Истинско покајање, које наступа када се особа потчини Христовом господству не може, а да не произведе промену понашања (Лука 3:8; Дела 26:18-20).
2) Хришћанин је ново створење и не може тек-тако да „престане да верује" и изгуби спасење. Сама вера је дар од Бога (Ефесцима 2:1-5,8), а права вера траје довека (Филипљанима 1:6). Спасење је, у потпуности, Божије, а не човечије дело. Они који верују у Христа су спашени независно од свог труда (Титу 3:5).
3) Предмет вере је сам Христос, а не обећање, молитва или доктрина (Јован 3:16). Вера може да укључи личну посвећеност Христу (2. Коринћанима 5:15). Она представља више од самог уверења у истину еванђеља; она значи остављање овог света и праћење Господара. Господ Исус каже: „Моје овце слушају мој глас, и ја их познајем, те иду за мном″ (Јован 10:27).
4) Права вера увек производи промењен живот (2. Коринћанима 5:17). Свети Дух трансформише унутрашње биће (Галатима 2:20) и хришћанин има нову природу (Римљаима 6:6). Они који искрено верују – они који су се потчинили Христовом господству – прате Исуса (Јован 10:27), воле своје браћу (1. Јованова 3:14), слушају Божије заповести (1. Јованова 2:3; Јован 15:14), чине Божију вољу (Матеј 12:50), бораве у Божијој Речи (Јован 8:31), држе Божију Реч (Јован 17:6), чине добра дела (Ефесцима 2:10) и настављују да живе по вери (Колошанима 1:21-23; Јеврејима 3:14). Спасење не представља додавање Исуса храму нечијих идола; то је потпуно уништење идола Исусовом врховном владавином.
5) Божија „божанска сила даровала нам је све што служи животу и побожности″ (2. Петрова 1:3, Римљанима 8:32). Спасење није само улазница за рај. То је средство којим се посвећујемо (практично) у овом животу у коме живимо по благодати.
6) Библија подучава да је Исус Господ свега. Христос захтева безусловну предају Његовој вољи (Римљанима 6:17-18; 10:9-10). Они који живе у бунтовништву према Божијој воли немају вечни живот, јер „Бог се супротставља охолима, а понизнима даје благодат″ (Јаковљева 4:6).
7) Они који заиста верују у Христа ће га волети (1. Петрова 1:8-9; Римљанима 8:28-30; 1. Коринћанима 16:22). А оне које волимо, њима желимо и да удовољимо (Јован 14:15; 23).
8) Свето писмо подучава да је понашање битан тест вере. Послушност је доказ да је нечија вера искрена (1. Јованова 2:3). Ако особа није вољна да послуша Христа, она пружа доказ да је његова „вера" само на папиру (1. Јованова 2:4). Особа може да тврди да је Исус Спаситељ и да се претвара да је послушна једно време, али, ако нема промене срца, његова права природа ће се, на крају, показати. Ово је био случај са Јудом Искариотским.
9) Истински верници могу да се саплету и падну, али они ће истрајати у вери (1. Коринћанима 1: 8). То је био случај са Симоном Петром. „Верник" који потпуно окрене леђа Господу јасно показује да никада није ни био наново рођен (1. Јованова 2:19).
Особа која је избављена од греха по вери у Христа не би требало да жели да остане у животу греха (Римљанима 6:2). Наравно, духовни раст може да се деси брзо или споро, у зависности од особе и околности. Праве промене можда неће бити очигледне свима на први поглед. На крају, Бог познаје своје стадо и Он ће нас водити ка зрелости сваког од нас према Његовом савршеном распореду.
Да ли је могуће бити хришћанин и живети у доживотној телесности, уживајући у задовољствима греха и никада не тежити да се прослави Господ који га је откупио? Да ли хришћанин може да презре Христово господство,а ипак да тврди да му је Спаситељ? Да ли неко може да се моли „молитву грешника" и да води свој живот као да се ништа није десило и да себе назива „хришћанином"? Спасење под Христовим господством каже „не". Немојмо давати непокајаним грешницима лажну наду; уместо тога, хајде да прогласимо савет Господњи: „Треба да се родите одозго″ (Јован 3:7).
English
Шта је спасење под Христовим господством?
