Питање
Да ли треба да волимо грешника, а мрзимо грех?
Одговор
Многи хришћани претворили су поруку “воли грешника, мрзи грех” у клише. Ипак, морамо да шватимо да је то опомена нашој несавршености. По питању љубави и мржње између Бога и нас постоји велика разлика. Чак и као хришћани ми остајемо несавршени у својој људској природи, па нисмо кадри ни да савршено волимо, ни да савршено мрзимо (тј. без злобе). Међутим, Бог може и да савршено воли и да савршено мрзи. Он мрзи без грешне намере. Стога, он је у стању да мрзи грех и грешника на савршено свет начин и опет да у тренутку покајања опрости и буде пун љубави према грешнику (Малахија 1.3; Откривење 2:6; 2. Петрова 3:9).
Библија јасно учи да је Бог љубав. Прва Јованова 4:8-9 каже: „А ко не воли, није познао Бога, јер Бог је љубав. По том се показала Божија љубав према нама, што је Бог послао у свет свог јединородног Сина - да ми њиме живимо.“ Чињеница да Бог некога може савршено да воли и мрзи у исто време је истинита, али за нас остаје тајна. То значи да је он способан да воли некога зато што га је створио и може да га спасе, али и да га исто тако мрзи због неверовања и грешног живота. Ми несавршени људи нисмо способни за то: зато морамо да подсећамо себе да волимо грешника, али мрзимо грех.
Како ово тачно функционише? Мрзећемо грех тако што ћемо одбити да учествујемо у њему и што ћемо га осудити кад га видимо. Грех треба мрзети, а не оправдавати и узимати олако. Волећемо грешнике тако што ћемо им верно сведочити о опроштењу у Исусу Христу. Прави чин љубави је када се према некоме односиш са поштовањем и љубазношћу, чак и онда кад та особа зна да не одобраваш њено понашање и изборе које прави. Није љубав ако пустиш некога да се заглави у греху. Није мржња ако кажеш тој особи да је у греху. Баш напротив. Волећемо грешника ако му кажемо истину у љубави. Мрзећемо грех ако одбијемо да га заборавимо, игноришемо или оправдавамо.
Да ли треба да волимо грешника, а мрзимо грех?
