Питање
Опхођење са свекрвом…..?
Одговор
Сврекрва која се меша у брачне односе, која је захтевна, контролише животе свог сина/ћерке и снаје/зета је оно што Библија назови „љубопитљивом" (1. Тимотеју 5:13). Превод ове грчке речи у одељку у 1. Тимотеју значи „само позвани надзорник у ствари које се тичу друге особе". Надзирање је оно што неке свекрве раде или су бар за то оптужене. Ова врста понашања је иритантна, фрустрирајућа и супротна Божијем плану за породицу.
Очигледно, динамика у таквој ситуацији је фрустрирајућа. Свекрва можда може да чини те ствари, јер јој нико из породице очигледно није поставио границе. Стога, она постаје особа која кињи друге. Можда, она чак ни не швата колико је наметљива и контролише. За њу, то можда може само да значи „љубав". Уколико је то случај, можда ће искрен разговор рашчистити ту ситуацију. Уколико разуме шта чини и чини то намерно чак и пошто јој је упућена молба да престане, онда не може да постоји било шта што ће то да промени.
Без обзира са које стране породице долази мешање, то представља напад на светост брака и нарушава принцип „напуштања и приањана" у Божијем поретку брака (Постање 2:23-24). Човек и жена напуштају своје примарне породице и почињу нову породицу и треба да се воле и поштују. Супруг који дозвољава својој мајци или ташти да се меша у његов брак не живи по заповестима која је дата мужевима у Ефесцима 5:23-33. Границе треба да се поставе и да се држе без обзира на отпор на који се наилази. Оно што је реалност је да се људи опходе према нама онако како им дозволимо да се са нама опходе. Уколико им дозволимо да газе по светости наше породице, онда ће то они и радити. Нико, чак ни наша проширена породица, нема права да нарушава приватност нашег дома, а дужност је мужа да чува ту приватност. Он треба нежно, али одлучно да преузме вођство- и да објасни својој ташти да је оно што она ради погрешно и да је увери да такво понашање неће бити толерисано. Он треба да је подсети да му је Бог дао одговорност за његову породицу, а препустити ту одговорност њој значи не поштовати Бога. Он такође треба да је увери да је он и његова жена још увек воле, али да се тај однос променио и да је он сад одговоран. То је Божија намена за породицу и тако ће и бити. Затим, пар мора да стоји чврсто у тој одлуци.
Шта можемо да учинимо у вези са реаговањем према свекрви која се меша? Можемо да направимо избор да јој не дозволимо да узме наш мир. Можда не можемо да променимо начин на који ће други да се понашају, али како ми реагујемо на то понашање је наш избор. Можемо да дозволимо да нас поступци других људи повреде, или можемо да изаберемо да то предамо Богу и дозволимо Њему да то употреби да би нас духовно ојачао. Наш одговор на овај тип ситуације је оно што храни нашу фрустрацију. Само ми можемо да престанемо да себе емотивно изнурујемо тиме што ћемо дозволити да поступци свекрве буду арбитар нашег мира. Њено понашање није наша одговорност; наш одговор јесте.
Према родитељима и тазбини треба да се опходимо са поштовањем и љубављу, али не треба да дозволимо нашим емоцијама да нас саплићу. Најбољи начин да се непријатељ онеспособи је да га учнимо савезником. Ово се ради кроз Божију благодат. Хришћани могу увек да пруже благодат опроштења (Ефесцима 4:23). То можда неће спречити свекрву да се меша, али биће извор снаге и мира да се одржимо (Ефесцима 6:11-17). Једино место за проналажење истинског мира у срцу је у личном односу са Богом кроз Христа. Само тада можемо да одговоримо остајући у Његовом миру.
English
Опхођење са свекрвом…..?
