Питање
Шта је нео-ортодоксија?
Одговор
Нео-ортодоксија је религиозни покрет којј је почео после Првог светског рата као реакција против палих идеја либералног протестантизма. Развили су је, првенствено, швајцарски теолози Карл Барт и Емил Брунер. Други су је назвали „нео-ортодоксија", јер су у њој видели пробуђење старе реформаторске теологије. Нео-ортодоксија се разликује од „старе" ортодоксије у погледу Божије Речи и греха.
Ортодоксија сматра да је Библија откривена Божија Реч, дата по Божијем надахнућу. Вербално и механичко надахнуће значи да је Свети Дух потпуно контролисао библијског писца, или тако што је вербално диктирао све што је он писао или користећи особу као средство кроз које је радио. Доктрина надахнућа потиче од логичког закључка да су првобитни списи били без грешке или противуречности. Библија је потпуно и довољно Божије откривење. Два одломка која подржавају ово гледање су 2. Тимотеју 3:16-17 и 2. Петрова 1:20-21.
Нео-ортодоксија дефинише Божију Реч као Исуса (Јован 1:1) и каже да је Библија, једноставно, људско тумачење Божијих поступака. Стога, Библија није надахнута Богом и, пошто је људски документ, њени различити делови не морају да буду и дословно истинити. Бог је говорио кроз „историју откупљења" и Он говори сада док људи „срећу" Исуса, али Библија, сама по себи, није објективна истина.
Нео-ортодоксија подучава да је Библија носилац откривења, док ортодоксија верује да је Библија откривење. То значи, за теолога нео-ортодоксије, откривење зависи од искуства (или личног тумачења) сваког појединца. Библија једино „постаје" Божија Реч, када Бог употребљава њене речи да укаже некоме на Исуса. Детаљи Библије нису толико битни као сусрет са Исусом који мења живот. Истина постаје мистично искуство и није, коначно, наведена у Библији.
Грех по нео-ортодоксије је одбацивање наше одговорности да се лепо опходимо према другом човеку. Резултат греха је дехуманизација, коју прате нељубазност, непраштање, усамљеност и безброј друштвених болести. Спасење долази онима који лично сусретну Христа – није потребно прихватање истина. Нео-ортодоксија наглашава рад у заједници и нашу етичку одговорност да волимо друге.
Нео-ортодоскија је утицала на мање конзервативне огране презбитеријанских и лутеранских цркава у САЂу, заједно са другим деноминацијама. Иако је њена првобитна сврха да обезбеди библијску алтернативу либерализму, похвална, учење нео-ортодоксије носи са собом неке исконске опасности. Сваки пут, када се истина одређује на основу оног што је важно за моје искуство, постоји могућност за релативизам.
Свака доктрина која види Библију као потпуно људски документ који садржи грешке подрива сам темељ библијског хришћанства.
Не можемо да доживимо "сусрет" са Исусом који мења живот, а да не верујемо у неке чињенице које су представљене у Библији. „Вера, дакле, потиче од проповеди, а проповед бива Христовом речју″ (Римљанима 10:17). Садржај наше вере представља смрт и васкрсење Христа (1. Коринћанима 15:3-4).
Ученици су доживели „сусрет" са Исусом у Луки 24. Међутим, ученици су погрешно протумачили тај догађај: „А они шћућурени и уплашени, мишљаху да гледају духа″ (стих 37). Тек када им је Исус објаснио истину (да је васксао у телу), они су шватили реалност ситуације. Другим речима, нама је потребан сусрет са Исусом, али нам је, такође, потребно, да нам истина Божије Речи протумачи тај сусрет. У супротном, искуство може да нас поведе странпутицом.
Јуда 1:3 нам каже: „борите се за веру која је једном заувек предана светима″. Вера нам је поверена путем Библије, писане Божије Речи. Не смемо да правимо компромисе са истином коју је Бог потпуно и непогрешиво изговорио у својој Речи.
English
Шта је нео-ортодоксија?
