Питање
Шта се дешава са онима који никада нису имали прилику да чују за Исуса?
Одговор
Сви људи су одговорни пред Богом, било да су “чули за Њега” или не. Библија јасно говори да се Бог открио кроз природу (Римљанима 1:20) и у људским срцима (Књига Проповедника 3:11). Проблем је у томе да је људски род грешан; сви ми смо одбацили знање о Богу и побунили се против Њега (Римљанима 1:21-23). Да није Божије благодати, Бог би нас препустио грешним жељама наших срца, дозвољавајући нам да видимо како је бескорисан и мизеран живот без Њега. Ово чини онима који Га одбацују (Римљанима 1:24-32).
У реалности, не ради се о томе да неки људи нису чулу за Бога. У ствари, проблем је у томе да су они одбацили оно што су чули и оно што се лако може видети у природи. Пета Мојсијева 4:29 објављује:, “Али ако и онде потражиш ГОСПОДА Бога свога, наћи ћеш Га, ако Га потражиш свим срцем својим и свом душом својом.” Овај стих нас учи један битан принцип: сви који истински потраже Бога, наћи ће Га. Ако неко истински жели да упозна Бога, Бог ће му се објавити.
Проблем је да: “нема разумнога, нема никог ко тражи Бога” (Римљанима 3:11). Људи одбацују знање о Богу које се може сагледати кроз природу и које је у њиховим срцима, и уместо тога се одлучују да славе “бога” кога су сами створили. Неразумно је дискутовати да ли је фер да Бог пошаље у пакао неког ко никад није имао прилику да чује Еванђеље о Христу. Људи су одговорни Богу за оно што им је Он већ открио. Библија учи да људи одбацују ово знање и самим тим Бог има право да их осуди на пакао.
Уместо да дискутуејмо судбину оних који нису никада чули, ми као Хришћани би требало да учинимо све што је у нашој моћи да они чују. Позвани смо да ширимо Еванђеље свим нацијама (Матеј 28:19-20; Дела 1:8). Чињеница да знамо да људи одбацују знање о Богу које им је откривено кроз природу треба да нас мотивише да објављујемо добру вест о спасењу кроз Исуса Христа. Само кроз прихватање Еванђеља о Божијој милости кроз Господа Исуса Христа људи могу бити спашени од својих греха и спашени од вечности проведене у паклу, одвојени од Бога.
Ако претпоствимо да онима који никада нису чули Еванђеље је Бог загарантовао милост, сигурно ћемо наићи на велики проблем. Ако су људи који никада нису чули Еванђеље спашени….тада треба да се побринемо да га нико други никад не чује. Најгора ствар коју бисмо могли да урадимо је да поделимо Еванђеље са неким и да га та особа одбаци. Ако би се то десило, та особа би била осуђена. Људи који не чују Еванђеље морају бити осуђени, у супротном не би било мотива за евангелизацију. Зашто ризиковати да људи можда одбаце Еванђеље и осуде себе – када су већ били спашени с обзиром да никада нису чули Еванђеље?
Шта се дешава са онима који никада нису имали прилику да чују за Исуса?
