Питање
Шта значи бити једно тело у браку?
Одговор
Израз “једно тело” долази из приче о стварању Еве. У 1. Мојсијевој описује се да је Ева створена тако што је Бог узео Адаму ребро док је спавао. Адам је препознао да је Ева део њега; били су "једно тело". Другим речима, као што је људско тело целина која не може да се растави на делове и настави да функционише, таква је и Божија замисао са браком. Више не постоје две целине, две индивидуе, већ само једна. Таква заједница има више аспеката.
Што се тиче привржености, нова заједница има предност над свим пређашњим и будућим односима (1. Мојсијева 2:24). Неки људи у браку и даље више држе до својих родитеља него до партнера. То је рецепт за брачну катастрофу и занемаривање Божије намере коју зовемо “оставити и прилепити се”. До сличног проблема долази када се један од супружника веже за дете да би испунио своје емоционалне потребе, а занемарује партнера.
Пар треба да постане једно у емоционалном, духовном, финансијском и сваком другом смислу. Као што се један орган у телу брине за све остале (желудац вари храну за цело тело, мозак управља телом и омогућава функционисање целине, руке раде за тело…), тако сваки партнер треба да брине о оном другом. Појединац не сме да сматра новац који зарађује само својим, већ заједничким. Ефесцима 5:22-33 и Приче Соломунове 31:10-31 нам кроз улоге мужа и жене дају пример таквог јединства.
Физички, они постају једно тело, а производ тог јединства су деца. Деца имају посебан генетски склоп који је резултат њиховог јединства. Чак и по питању секса муж и жена не треба да сматрају себе власником свог тела, већ оно треба да припада партнеру (1. Коринћанима 7:3-5). Такође, нико од њих двоје не би смео да мисли само на своје задовољство, већ да пружа задовољство свом супружнику.
Јединство и жеља да се удовољи другом није аутоматска, нарочито због људског пада у грех. Човеку је у 1. Мојсијевој 2:24 речено да се “прилепи” својој жени. Ова реч има два значења. Једно је да се “залепи” за своју жену, што показује колико чврста мора да буде брачна веза. Друго је “силно стремљење” својој жени. То значи да се стремљење мора наставити и после удварања и венчања. Телесно смерање нас подстиче да радимо оно што нама прија и да не размишљамо о томе шта је добро за партнера. После меденог месеца већина бракова упада у рутину егоцентричности. Уместо што сваки партнер размишља о томе како његове потребе нису задовољене, требало би да се обоје побрину да задовоље потребе оног другог.
Колико год била лепа заједница у којој двоје мисле о потребама оног другог, Бог има више циљеве за брак. Као што је свако од супружника служио Христу пре брака (Римљанима 12:1-2), тако сада треба да му служе заједно и одгајају децу у том духу (1. Коринћанима 7:29-34; Малахија 2:15; Ефесцима 6:4). Пример такве заједнице су Прискила и Аквила у Делима 18. Када супружници заједно служе Христу, радост Духа испуњава њихов брак (Галатима 5:22-23). У рајском врту било је троје: Адам, Ева и Бог, и владала је радост. Исто тако је и данас: тамо где је Бог центар брака биће и радости, јер право јединство два људска бића није могуће без Бога.
Шта значи бити једно тело у браку?
