Питање
Колико ауторитета треба пастир да има над црквом?
Одговор
Црква се назива „стадо Божије" (1. Петрова 5:2), „додељена од Бога" (1. Петрова 5:3) и „Црква Божија" (Дела 20:28). Исус је „глава Цркве" (Ефесцима 5:23), „архипастир" (1. Петрова 5:4). Црква, са правом, припада Христу и Он је једини ауторитет над њом (Матеј 16:18). Ово је подједнако истина за локалну цркву, као и за универзално Христово Тело.
Божији нацрт за изградњу Његове цркве укључује мушкарце у функцији пастира. Пастир је прво старешина, а заједно са другим старешинама, пастир је одговоран да чини следеће:
1) Надгледа цркву (1. Тимотеју 3:1). Примарно значење речи „бискуп" је „онај који надгледа″. Опште надгледање службе и активности у цркви је одговорност пастира и других старешина. Ово може да укључи руковођење финансијама унутар цркве (Дела 11:30).
2) Влада над црквом (1. Тимотеју 5:17). Реч која се преводи са „влада" дословно значи „да стоји испред". То значи да он води или се брине о цркви, са нагласком на то да је вредан служитељ. Ово би укључивало одговост извршавања црквене дисциплине и прекоревање оних који греше у вери (Матеј 18:15-17; 1. Коринћанима 5:11-13).
3) Храни цркву (1. Петрова 5:2). Дословно, реч „пастир" значи чобанин. Пастир има обавезу да „храни стадо" са Божијом Речју и да га води на исправан начин.
4) Чува доктрину цркве (Титу 1:9). Подучавање апостола значило је да треба да буду посвећени „верним људима" који би подучавали друге (2. Тимотеју 2:2). Чување интегритета еванђеља је један од пастирових најузвишенијих циљева.
Неки пастири сматрају да позиција „надгледника" значи да треба да се мешају у све. Било да води аудио систем у цркви или да бира песме за недељну службу или завесе за јаслице, неки пастири мисле да је њихова дужност да буду укључени у сваку одлуку. То, не само је исцрпљујуће за пастира, који мора да присуствује сваком састанку, већ спречава и друге да користе своје духовне дарове у цркви. Пастир може да надгледа и распоређује дужности у исто време. Поред тога, библијски модел множине старешина, заједно са ђаконима који су додељени да помажу пастирима и старешинама, искључује могућност да је пасторска функција нешто што треба да контролише једна особа.
Заповест да се „влада" црквом се понекад, такође, доводи до крајности. Званична одговорност пастира је да управља црквом заједно са старешинама, а његов фокус треба да буде духован, бринући се око ствари као што су изградња верника и оспособљавање светаца да спроводе дело службе (Ефесцима 4:12). Чули смо за пастире који више личе на диктаторе, него на чобане, тражећи од оних над којима имају власт да траже дозволу пре него што спроведу неку инвестицију, оду на одмор итд. Чини нам се, да, такви људи, просто желе контролу и нису погодни да владају Божијом црквом (види 3. Јованова 9-10).
Прва Петрова 5:3 садржи диван опис уравнотежене пастирске службе: „И не као господари над онима који су вам додељени, него будите пример стаду". Ауторитет пастира не служи да би се „господарило" над црквом; уместо тога, пастир треба да буде пример истине, љубави, побожности за Божије стадо које треба да следи (види такође 1. Тимотеју 4:12). Пастир је „Божији управитељ" (Титу 1:7) и одговара Богу за своје вођство у цркви.
English
Колико ауторитета треба пастир да има над црквом?
