Питање
Зашто је Бог дозволио полигамију/бигамију у Библији?
Одговор
Питање полигамије је занимљива тема зато што је већина људи данас сматра неморалном, а Библија је нигде јавно не осуђује. Први пример бигамије налазимо у 1. Мојсијевој 4:19: „И узе Ламех две жене.” Неколико значајних људи Старог завета били су полигамисти: Аврам, Јаков, Давид, Соломун итд. У 2. Самуиловој 12:8 Бог кроз пророка Натана поручује Давиду да ће му дати још жена и иноча ако их нема довољно. У 1. царевима 11:3 видимо да је Соломун имао 700 жена и 300 иноча (супруге нижег ранга). Како да се поставимо према таквим примерима из Старог Завета? Морамо да потражимо одговоре на три питања: 1) Зашто је Бог дозволио полигамију у Старом Завету? 2) Како данас Бог гледа на полигамију? 3) Зашто су се ствари промениле?
1) Зашто је Бог дозволио полигамију у Старом Завету? Библија не даје контретан одговор на то питање. Можемо да нагађамо зашто Бог ћути о томе, али постоји неколико фактора за разматрање. Пре свега, увек је на свету било више жена него мушкараца. Последње статистике говоре да 50,5% светске популације чине жене, а 49,5% мушкарци. Применимо ли те постотке на антички период и помножимо их са бројем од неколико милиона људи, добићемо да је тада било десетине хиљада жена више него мушкараца. Друго, ратови су у то доба били изузетно брутални, са веома високом стопом смртности. Последица је била већи проценат жена него мушкараца. Треће, због патријархалног уређења друштва било је скоро немогуће да се неудата жена брине сама о себи. Жене су се ослањале на заштиту очева, браће и мужева. Неудате су често завршавале у ропству или као проститутке. Значајна разлика у броју жена и мушкараца оставила би многе жене у незавидној ситуацији.
Изгледа да је Бог дозволио полигамију како би заштитио жене које другачије не би могле да имају мужа. Мушкарац је имао неколико жена о којима је бринуо и штитио их. Иако далеко од идеалног, живот у полигамној заједници био је много бољи од проституције, ропства и глади. Поред тога, полигамија је довела до много бржег прираштаја у људском роду, доприневши остварењу Божије заповести да се људи рађају и намноже земљу (1. Мојсијева 9:7). Мушкарци су у кратком року могли да оплоде више жена, због чега се човечанство увећавало много брже него да је један брак давао једно дете годишње.
2) Како данас Бог гледа на полигамију? Чак и кад дозвољава полигамију, Библија представља моногамију као план који је најближи Божијем идеалу брака. Библија говори да је Божија првобитна намера била да један човек буде ожењен једном женом: "Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени [не женама] својој, и биће двоје једно тело [не тела]” (1. Мојсијева 2:24). Мада овај стих описује шта је брак, а не колико је људи укључено у њега, употреба једнине је уочљива. У 5. Мојсијевој 17:14-20 Бог каже да краљеви не треба да имају много жена, коња и злата. Иако то не можемо да тумачимо као заповест да краљеви треба да буду моногамисти, много жена очито може да проузрокује проблеме, што јасно видимо у Соломуновом животу (1. Царевима 11:3-4).
У Новом Завету, у списку особина духовног вође (1. Тимотеју 3:2 и Титу 1:6), наведена је и ставка “једне жене муж”. Постоји дебата о томе шта значи ова квалификација. Дословно, тај израз значи “мушкарац једне жене”. Иако се те квалификације односе на позицију духовног вође, оне исто тако могу да важе за све хришћане. Зар сваки хришћанин не би требало да је "трезвен, разборит, пристојан, гостољубив, кадар поучити, не пијаница, не убојица, него благ, не наклоњен свађи, не среброљубац” (1. Тимотеју 3:2-4)? Ако смо позвани да будемо свети (1. Петрова 1:16) и ако ови свети стандарди важе за старешине и ђаконе, онда важе и за све нас.
Ефиесцима 5:22-33 говори о односу између мужева и жена. Када се помиње муж (једнина), такође се помиње и жена (једнина). “јер муж је женина [једнина] глава… Ко воли своју жену [једнина] - самога себе воли… Зато ће човек оставити оца и мајку и прионуће уз жену [једнина) своју, и биће двоје једно тело… сваки поједини да воли своју жену [једнина] као самога себе, а жена да се боји мужа [једнина]”. На сличан начин у Колошанима 3:18-19 говори се о мужевима и женама у множини, али очигледно је да се апостол Павле обраћа свим мужевима и женама међу колоским верницима, и нигде не спомиње да један муж има више жена. Зато се у Ефесцима 5:22-33 прецизно говори о брачној заједници. Када би полигамија била дозвољена, илустрација Христовог односа са Црквом који се пореди са односом мужа и жене не би била оправдана.
3) Зашто су се ствари промениле? Не ради се о томе да је Бог забранио нешто што је раније допустио да би вратио брак својој првобитној замисли. Чак и у примеру Адама и Еве видимо да полигамија није била Божија прва намера. Изгледа као да је Бог дозволио полигамију да би на тај начин решио проблем, али она свакако није идеална. У већини савремених друштава за полигамијом уопште нема потребе. Жене су у већини данашњих култура способне да се брину о себи и да се заштите, што одбацује једини позитивни аспект полигамије. Поред тога, већина савремених држава забрањује полигамију законом. Према Римљанима 13:1-7, треба да се повинујемо законима које доноси власт. Једини случај када не треба да поштујемо закон је када се он супротставља Божијим заповестима (Дела 5:29). Пошто Бог само допушта полигамију али је и не заповеда, треба да се држимо закона који је забрањује.
Постоје ли случајеви у којима би полигамија и данас могла да се примењује? Можда, али просто је нешватљиво да не постоји ниједно друго решење. Због аспекта брака који подразумева “једно тело”, потребе за јединством и хармонијом у заједници и недостатка иједног правог разлога за полигамију, ми чврсто верујемо да полигамија не служи на част Богу и да то није његова намера за брак.
Зашто је Бог дозволио полигамију/бигамију у Библији?
