Питање
Да ли постоји моћ у позитивном размишљању?
Одговор
Једна дефиниција позивитнвог размишљања је„чин прегледа мисаоног процеса да би се идентификовале области којима је потребна побољшање и коришћење одговарајућих алатки да се промене те мисли на позитиван начин, који иде ка неком циљу." Наравно, позитивно размишљане није погрешно. Проблем у вези са „позитивним размишљањем" је нека врста натприродне моћи у позитивном размишљању. У овом добу распрострањених лажних доктрина и разводњене теологије, моћ позитивног размишљања се издвојила као једна од популарнијих грешки. Лажне доктрине су сличне по томе што се прерушавају у истину. Једна таква идеја је и позитивно размишљање.
Идеју позитивног размишљања је популарисао др. Норман Винсент Пил у својој књизи „Моћ позитивног размишљања" (1952). Према Пилу, људи могу да промене будуће ишоде и догађаје„размишљајући" о њима у будућности. Моћ позитивног размишљања промивише самопоуздање и веру у једном; природно води до лажног веровања у „закон привлачности" као што је Пил написао: „Када очекујеш најбоље, ослобађаш магнетску силу у свом уму која по закону привлачности тежи да ти донесе најбоље." Наравно, нема ничег библијског у томе да нечији ум може да производи „магнетску силу" која привлачи добре ствари у нечију орбиту. У ствари, постоји много тога небиблијског у вези са том идејом.
У књизи „Моћ позитивног размишљања", Пил је користио погрешне религиозне концепте и субјектвне психолошке теорије да би промовисао лажну верзију вере и наде. Његова теорија је део покрета „само-помоћи" по коме једна особа покушава да створи своју реалност уз помоћ људских напора, исправних менталних слика и вољом. Али, реалност је оно што је истина, а истина се налази у Библији. Људи не могу да створе сопствену реалност фантазирајући или замишљајући је у стварности. Пилова теорија је погрешна, јер није била заснована на истини.
Заступници моћи позитивног размишљања тврде да њихово истраживање подржава валидност ове теорије. Међутим, постоје велике расправе у вези са тим подацима. Неки налази говоре да постоји позитивна веза између позитивног погледа и извођења, али ово је далеко од тога да позитивне мисли стварају ишод. Истраживање говори да људи који имају позитивне ставове имају већи степен самопоштовања и боља искуства у поређењу са људима који имају песимистички поглед на свет. Са друге стране, не постоји поткрепљен доказ за идеју да мисли могу да контролишу ишод. Позитивно размишљање нема унутрашњу моћ да мења будућност.
Сваки добри дар је од Бога одозго (Јаковљева 1:17), а не од моћи позитивног размишљања. Најбољи дар од свих је обитавање Светог Духа у нама (Лука 11:13). Библија каже да човек не може да буде „добар" у својој снази (Исаија 64:6). Једина добра ствар у нама долази од праведности Исуса Христа која се нама приписује (Ефесцима 2:1-5; Филипљанима 3:9). Када се Свети Дух усели у нас, Он почиње процес посвећења, у коме нас преображавајућа моћ Светог Духа чини да будемо више налик Христу.
Уколико желимо да се побољшамо и учинимо позитивне промене, треба нам нешто више од моћи позитивног мишљења.
Истинска духовност ће увек почети и завршити се са нашим односом са Христом. Свети Дух је кључ промене у нечијем животу, а не наше мисли и не само наш напор. Како се активно потчињавамо Духу, Он ће нас мењати. Уместо да тражимо помоћ од психолошких брбљарија, псеудо-религиозних књига или моћи позитивног мишљења коју сами производимо, треба да се ослањамо на оно што нам је Бог већ дао кроз Његовог Духа: „А ми имамо ум Христов" (1. Коринћанима 2:16).
English
Да ли постоји моћ у позитивном размишљању?
