Питање
Шта значи молити се без престанка?
Одговор
Павлова заповест у 1. Солуњанима 5:17 да се молимо без престанка може да збуни. То очигледно не да значи да морамо по цео дан да држимо спуштену главу и очи затворене. Павле не мисли на непрестано причање, већ на став да смо свесни Бога и да му се предајемо све време. Сваког тренутка треба да живимо са свешћу да је Бог са нама и да је активно укључен у наше мисли и дела.
Када нам се у мисли усели брига, страх, обешрабрење и бес треба одмах да преокренемо сваку мисао у молитву, а сваку молитву у захваљивање. У посланици Филипљанима Павле нас упућује да престанемо да се бринемо “него у свему молитвом и мољењем са захваљивањем нека се ваше молбе Богу очитују” (Филипљанима 4:6). Вернике у Колоси је учио: “Будите истрајни у молитви, бдијте у њој са захваљивањем” (Колошанима 4:2). Павле је напомињао Ефесцима да на молитву гледају као на оружје које ће користити у духовној борби (Ефесцима 6:18). Сваког дана молитва треба да буде наш први одговор на сваку обешрабрујућу ситуацију, сваку застрашујућу мисао и сваки задатак који нам је Бог поверио, а не желимо да га обавимо. Ако се не будемо молили, доћи ћемо у ситуацију да морамо да се ослањамо на себе уместо на Божију милост. У суштини, непрестана молитва је стална зависност од заједништва с Оцем.
За хришћане молитва треба да буде као дисање. Не морате да размишљате да ли дишете зато што атмосфера врши притисак на ваша плућа чиме вас тера на дисање. Због тога је много теже задржавати дах него дисати. Слично томе, када уђемо у Божију породицу ми улазимо у духовну атмосферу у којој Божије присуство и милост врше притисак тј. утицај на наше животе. Молитва је природан одговор на тај притисак. Као верници, сви ми смо ушли у божанску атмосферу да бисмо удисали молитвени ваздух.
Нажалост, многи верници дуго задржавају свој духовни дах мислећи да су им кратки тренуци са Богом довољни да преживе. Али то уздржавање од удаха узроковано је њиховим грешним жељама. Чињеница је да сваки верник стално треба да буде у Божијем присуству, да стално удише његову истину и у потпуности буде функционалан.
Хришћанима је лакше да се, уместо да зависе од Божије милости, осете сигурнима само зато што имају некакву представу о њој. Превише верника се задовољава физичким благословима због чега немају много жеље за духовним. Када програми, методе и новац доведу до импресивних резултата, постоји опасност да се људски успех прогласи за Божији благослов. Када дође до тога, нестаје горућа чежња за Богом и потреба за његовом помоћи. Стална, упорна и непрекидна молитва је основни део хришћанског живота, а долази из понизног срца које је зависно од Бога.
Шта значи молити се без престанка?