Питање
На који начин су повезани молитва и пост?
Одговор
Иако веза између молитве и поста није посебно објашњена у Светом Писму, заједничка нит која их повезује провлачи се кроз све забележене примере молитве и поста у Библији. Чини се да је у Старом завету пост са молитвом долазио као последица велике потребе и зависности, али и као израз немоћи пред актуелном или надолазећом невољом. Молитва са постом јавља се у Старом завету у временима туге, покајања и дубоке духовне потребе.
У првој глави Књиге Немијине читамо да се Немија моли и пости, скрхан болом пошто је чуо да је Јерусалим опустошен. Дани које је провео у молитви обележени су сузама, постом, исповедањем грехова свог народа и преклињањем да се Бог смилује. Његово осећање је било толико снажно да је просто немогуће замислити да би усред такве молитве можда пожелео да узме паузу за храну и пиће. Пропаст која је задесила Јерусалим на сличан начин је погодила и Данила: “И окретох лице своје ка Господу Богу тражећи га молитвом и молбама с постом и с кострети и пепелом” (Данило 9:3). Данило је, као и Немија, постио и молио да се Бог смилује на народ, говорећи: “Згрешисмо и зло чинисмо и бисмо безбожни, и одметнусмо се и одступисмо од заповести твојих и од закона твојих” (с. 5).
У неколико примера у Старом завету пост је повезан са заступничком молитвом. Давид је постио и искрено плакао пред Богом посредујући у молитви за своје болесно дете (2. Самуилова 12:16). Јестира је позвала Мардохеја и Јевреје да посте и моле за њу пре него што је изашла пред свог мужа цара (Јестира 4:16). Очигледно, пост и молитва су уско повезани.
И у Новом завету налазимо примере поста и молитве, али они нису везани за покајање и исповедање грехова. Пророчица Ана “није напуштала храм служећи Богу постом и молитвом ноћу и дању” (Лука 2:37). Са своје 84 године, Ана је и кроз молитву и пост служила Богу у храму ишчекујући обећаног Спаситеља Израела. Такође у Новом завету налазимо цркву у Анитохији која пости и слави Бога, а Свети Дух им проговара да пошаљу Савла и Варнаву у мисију. Тада су постили и молили се, положили руке на њих двојицу и послали их на дело на које их је Бог позвао. Видимо, дакле, да су ови примери поста и молитве део служења Богу и тражења његове милости. Међутим, нигде не налазимо ниједан наговештај да ће Бог пре да одговори на оне молитве које су праћене постом. Пост са молитвом више указује на искреност мотива оних који се моле и критичност ситуација у којима се налазе.
Једно је сигурно: теологија поста је теологија приоритета у којој је верницима дата могућност да искажу своју неподељену и снажну приврженост Господу и духовном животу. Та приврженост ће бити изражена привременим уздржавањем од хране и пића да би се уживало у комуникацији са Богом. Наше “поуздање да улазимо у светињу крвљу Исуса” (Јеврејима 10:19), било да постимо или не, једна је од најлепших “бољих ствари” које су наше у Исусу Христу. Пост и молитва не треба да буду терет и обавеза, већ слављење Божије доброте и милости према својој деци.
На који начин су повезани молитва и пост?
