Питање
Шта је молитва у језицима?
Одговор
Ради информисаности, прочитај наш чланак о дару говора у језицима. Постоје четири основна библијска одељка који се цитирају као доказ за молитву у језицима: Римљанима 8:26; 1. Коринћанима 14:4-17; Ефесцима 6:18; анд Јудина, 20. стих. Ефесцима 6:18 анд Јудина 20. стих помињу „молитву у Духу.” Међутим, језици као језик који се користи у молитви није исто што и „молитва у Духу“.
Римљанима 8:26 нам каже: „Исто тако и Дух помаже нашој слабости; јер ми не знамо за шта треба да се молимо - како приличи, али сам Дух посредује за нас уздисајима који се не могу исказати.“ Две кљулчне идеје снажно говоре у прилог томе да се Римљанима 8:26 односи на језике као молитвени језик. Прво, Римљанима 8:26 тврди да је Дух тај који „уздише“, не верници. Друго, Римљанима 8:26 тврди да се „уздисаји“ Духа не могу исказати. Суштина говора у језицима је изговарање речи.
Тако нам 1. Коринћанима 14:4-17, а посебно 14. стих говоре: „Јер ако се молим Богу чудним језиком, дух мој се моли, а мој ум остаје без плода.” 1. Коринћанима 14:14 јасно помиње “молитву у језицима”. Шта ово значи? Прво, од огромне важности је проучавање контекста. 1. Коринћанима, 14. поглавље је првенствено поређење/контраст између дара говора у језицима и дара пророковања. Стихови 2-5 јасно говоре да Павле види пророштво као дар који је супериоран у односу на језике. У исто време, Павле истиче вредност језика и тврди да му је драго што говори језицима више од било кога другог (18. стих).
Дела 2 описују прво појављивање дара језика. На дан Педесетнице апостоли су говорили у језицима. Дела, друго поглавље појашњавају да су апостоли говорили људским језиком (Дела 2:6-8). Реч која је преведена са „језици“ је глосса , што значи „језик“. То је реч из које потиче енглеска реч „глоссарy” (речник). Говорење у језицима је била способност да особа говори језиком кој иначе не познаје, да би пренела јеванђеље неком ко говори тим језиком. У области Коринта, која је била мултикултурална, изгледало је да је дар језика посебно вредан и истакнут. Коринтски верници били су у стању да боље пренесу јеванђеље и Божију Реч због дара језика. Међутим, Павле је сасвим јасно рекао да и када се овако користе језици неко мора да их тумачи или преведе (1. Коринћанима 14:13, 27). Коринстски верник би говирио језицима објављујући Божију истину некоме ко је говорио тај језик, и тада би тај верник, или други верник у цркви, тумачио оно што је било изговорено тако да је цео скуп могао да разуме оно што је било изговорено.
Шта је онда молитва у језицима и како се она разликује од говорења у језицима? 1.Коринћнаима 14:13-17 наводи да молитву у језицима такође треба преводити. И тиме изгледа да је молитва у језицима била молитвени дар Богу. Ова молитва би служила некоме ко је говорио тим језиком, али је требало и да буде преведена да би цела црква имала користи од ње.
Ово тумачење се не слаже са онима који молитву у језицима виде као језик молитве. Ово друго шватање се овако може сумирати: молитва у језицима је лични молитвени језик између верника и Бога (1. Коринћанима 13:1) који верник користи за своју изградњу (1. Коринћанима 14:4). Ово тумачење је небибијско из три наредна разлога: 1) Како молитва у језицима може да буде приватни молитвени језик ако га треба тумачити (1. Коринћанима 14:13-17)? 2) Како молитва у језицима може да буде на самоизградњу када Писмо говори да су духовни дарови дати за изградњу Цркве, не самог себе (1. Коринћанима 12:7). 3) Како молитва у језицима може да буде приватни језик молитве ако је дар језика „знак за необраћене“ (1. Коринћанима 14:22)? 4) Библија јасно говори да не поседује свако дар језика (1. Коринћанима 12:11, 28-30). Како језици могу да буду дар за самоизградњу ако га не поседује сваки верник? Да ли нам је свима потребно да будемо изграђени?
Неки шватају молитву у језицима као „језик тајног кода“ који спречва Сотону и његове демоне да разумеју наше молитве и тиме стичу предност над нама. Ово тумачење је небиблијско из следећих разлога: 1) Нови Завет доследно описује језике као људски језик. Мало је вероватно да Сотона и његови демони не разумеју људске језике. 2) Библија бележи безбројне заступничке молитве. Чак и ако сотона и његови демони слушају и разумеју наше молитве, немају ни мало моћи да Бога спрече да не одговори на молитве које су у складу са Његовом вољом. Знамо да Бог чује наше молитве и због те чинењице небитно је да ли Сотона и његови демони чују и разумеју наше молитве.
Шта онда рећи за многе хришћане који су доживели молитву у језицима и сматрају даје им је на изградњу? Прво, своју веру и дела треба да заснујемо на Писму, не искуству. Своје искуство треба да видимо у светлу Писма, а не да тумачимо Писмо на основу нашег искуства. Друго, многи култови и религије света такође бележе случајеве говорења у језицима, молитве у језицима... Очигледно је да извор надахнућа тим особама није Свети Дух тако да изгледа могуће да демони копирају дар говора у језицима. То би требало да нас подстакне да још пажљивије поредимо своје искуство са Писмом. Треће, студије су показале да говор у језицима може да буде научено понашање. Кроз слушање и посматрање других док говоре у језицима особа може да научи која је процедура, чак несвесно. То је највероватније објашење за већину случајева говора /молитве у језицима међу хришћанима. Четврто, осећај „самоизградње“ је природан. Људско тело призводи адреналин и ендорфине када доживљава нешто ново, узбудљиво, емотивно, и /или невезано са рациналним.
Молитва у језицима је дефифнитно тема око које се хришћани са поштовањем и љубављу слажу да се не слажу. Молитва у језицима није оно што одређује наше спасење. Молитва у језицима није нешто што што раздваја зрелог од незрелог хришћанина. Без обзира да ли постоји или не молитва у језицима као лични молитвени језик, то није од фундаменталне важности за хришћанску веру. Тако да иако верујемо да нас библијско тумачење језика одвлачи од идеје о приватном молитвеном језику ради личне изградње, такође признајемо да су многи који то практикују наша браћа и сестре у Христу и да заслужују нашу љубав и поштовање.
Шта је молитва у језицима?
