Питање
Шта је примиленијализам?
Одговор
Примиленијанизам је поглед да ће се Христов други долазак десити пре Хиљадугодишњег царства, и да ће Хиљадугодишње царрство трајати буквално 1,000 година. Да би се шватили и тумачили одељци Писма који се односе на догађаје последњих времена, постоје две ствари које треба да су јасне: (1) исправан метод тумачења Писма, и (2) разлика између Израела (Јевреја) и Цркве (тела свих верника Исуса Христа).
Прво, исправан метод тумачења Писма захтева да Писмо треба да се тумачи на начин који је доследан са својим контекстом. То значи да одељак мора бити тумачен на начин који је конзистентан са публиком којој је писан, онима о којима је писано, онима који су га писали, итд. Од суштинске важности је да се зна аутор, аудиторијум коме је намењен, и историјска позадина сваког одељка који се тумачи. Историјско и културно окружење ће врло често открити исправно значење одељка. Исто тако је битно да се упамти да се Писмо тумачи Писмом. То значи, да ће често један одељак покрити једну тему о којој се већ говорило негде у Библији. Битно је да се сви ови одељци истумаче доследно један са другим.
Накрају, и најважније, одељци се увек морају посматрати у свом нормалном, регуларном, једноставном буквалном значењу осим ако контекст одељка не указује да је он по приоди фигуративан. Буквално тумачење не искључује могућност да је коришћен фигуративни говор. Радије, то охрабрује тумача да не тражи фигуративни језик у значењу одељка осим ако то не одговара контексту. Од суштинске важности је да никада не тражимо“дубје, духовно” значење од оног које је представљено. Ово је опасно, јер када се догоди, основа за исправно тумачење се налази у уму оног који чита, а не у Писму. У овом случају не би могао да постоји објективан стандард за тумачење, већ би Писмо постало подложно утиску сваке поједине особе, о томе шта значи. Друга Петрова 1:20-21 нас подсећа “… да се ни једно пророштво Писма не може тумачити како ко хоће. Јер никада пророштво не би човечијом вољом, него су Духом Светим ношени свети људи говорили од Бога.”
Примењујући ове библијске принципе тумачења, мора се видети да су Израел (Аврамови физички наследници) и Црква (сви верници) две различите групе. Од суштинске важности је да се швати да су Израел и Црква два различита народа, јер ако се ово погрешно протумачи, Писмо ће се погрешно тумачити. Посебно, одељци који се односе на обећања дата Израелу (и она која су се испунила и она која нису) су подложна погрешном тумачењу ако неко покуша да их примени на Цркву, и обратно. Упамтите, контекст одељка ће одредити коме је намењена и упутиће на најтачније тумачење!
Имајући овај концепт на уму, погледаћемо неколико различитих одељака Писма који се односе на Примиленијализам. Да почнемо са Првом Мојсијевом, поглавље 12, стихови 1-3. Они кажу: “И рече ГОСПОД Авраму: иди из земље своје и од рода својега и из дома оца својега у земљу коју ћу ти ја показати. И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те и име твоје прославићу и ти ћеш бити благослов.Благословићу оне који тебе узблагосиљају и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи.”
Бог овде обећава три ствари Авраму: да ће Аврам имати велико потомство, да ће та нација заузети и поседовати земљу, и да ће универзални благослов доћи на цело човечанство кроз Аврамову линију (Јевреје). У Првој Мојсијевој 15:9-17, Бог утврђује завет са Аврамом. Бог је ово учинио на такав начин, тако што је потпуну одговорност за овај завет ставио на самог себе. То јест, не постоји ништа што би Аврам могао да уради или да не уради што би учинило завет који је Бог створио неважећим. Исто тако, у овом одељку су постављене границе за земљу коју ће Јевреји једном заузети. За детаљну листу ових граница, види Пету Мојсијеву 34. Други одељци који се односе на обећање земље: Пета Мојсијева 30:3-5 и Језекиљ 20:42-44.
Друга Самуилова поглавље 7 се односи на Христову владавину током миленијума. Друга Самуилова 7, стихови 11-17 бележе обећање које је Бог дао Краљу Давиду. Овде, Бог обећава Давиду да ће имати потомство и да ће од тог потомства Бог успоставити вечно Краљевство. Ово се односи на Христову владавину током Хиљадугодишњег царства, и заувек. Битно је да се има на уму да ово обећање мора бити испуњено буквално, и да се још није десило. Неки верују да је Соломонова владавина била буквално испуњење ових пророштава, али постоји проблем са овим: територија којом је владао Соломон није Јеврејска данас, нити Соломон влада Израелом данас! Упамтите да је Бог обећао Авраму да ће његово потомство поседовати земљу заувек, а то се још није десило. Исто, Друга Самуилова 7 каже да ће Бог успоставити Цара који ће валдати довека. Соломон самим тим не може бити испуњење обећања које је Бог дао Давиду. Дакле, ово је обећање које тек треба да се испуни!
Сад, са свим овим на уму истражите оно што је забележено у Откривењу 20:1-7: “И видех анђела како силази са неба, који је имао кључ од бездана и велики ланац у својој руци. И савлада аждају, стару змију, која је ђаво и Сатана и свеза је на хиљаду година, па је баци у бездан и закључа и запечати над њом, да више не доводи у заблуду народе−док се не наврши хиљаду година; после тога треба да буде одрешена на кратко време. И видех престоле и онима што седоше на њих би дано да суде, и видех душе погубљених због сведочанстава за Исуса и за реч Божију, који се не поклонише звери ни њеном лику и који не примише жиг на своје чело и на своју руку и поживеше и зацарише се с Христом хиљаду година. А остали мртваци не поживеше−док се не наврши хиљаду година. Ово је први ускрс. Блажен је и свет онај који има удела у првом ускрсу; над овима друга смрт нема власти, него ће они бити Божији и Христови свештеници и цароваће с њим хиљаду година. И кад се наврши хиљада година, Сатана ће бити ослобођен из своје тамнице.”
Хиљаду година које се непрестано понављају у Откривењу 20:1-7 одговарају Христовој буквалној владавини на земљи. Подсетимо се да обећање дато Давиду у погледу владавине треба да буде испуњено буквално, и да се још није десило. Примиленијализам види овај одељак као опис будућег испуњења тог обећања са Христом на трону. Бог је направио безусловни завет и са Аврамом и са Давидом. Ни један од ових завета није потпуно или тренутно испуњен. Буквална, физичка владавина Христа је једини начин на који се завети могу испунити као што је Бог обећао да ће.
Примењујући буквалан метод тумачења Писма има за резултат да се делићи слагалице сложе. Сва Старозаветна пророштва о Исусовом првом доласку су била испуњена буквално. Дакле, требало би да очекујемо да ће пророштва о Његовом другом доласку бити испуњења буквално, такође. Примиленијализам је једини систем који се слаже са буквалним тумачењем Божијих завета и пророштава о последњим временима.
Шта је примиленијализам?
