Питање
Шта значи бити у Божијем присуству?
Одговор
Адам и Ева имали су блиску заједницу у Божијем присуству пре пада (Постање 3:8). Од тада, грех је спречио нашу спосособност да будемо у физичком Божијем присуству (Излазак 33:20). Сада су само свети, безгрешни анђели у физичком присуству Бога (Лука 1:19). Али у хришћанину, Бог је присутан уз помоћ свог Светог Духа који обитава у њима (Јован 14:16-17,23;15:4; 1.Коринћанима 2:10-16; Ефесцима 1:13-14), а то присуство долази једино путем вере у Господа Исуса Христа.
Ми смо свесни реалности овог присуства путем послушности Његовој речи. Ми смо „изабрани род, царско свештенство, свети народ, стечени народ да објавимо славна дела онога који нас је из таме призвао у своју чудесну светлост" (1. Петрова 2:9). Обрати пажњу да смо ми „изабрани род ….стечени народ". Ако припадамо Њему, зар Он неће бити присутан међу нама? Никада не губимо из вида стварност Божијег присуства, без обзира колико често падамо; ми никада не грешимо толико да изгубимо спасење; никада не потонемо тако дубоко да можемо да изгнамо Светог Духа. Можемо да разбеснимо Бога због нашег греха, али истински верници никада не губе присуство Светог Духа. Иако никада не губимо стварност Божијег присуства, можемо да изгубимо „осећај" Његовог присуства.
Свако Божије дете несумњиво пролази кроз осећање да је изгубио Божије присуство, са времена на време, као газда који је отишао из куће и отишао на службени пут на одређено време. Није оставио кућу потпуно празну, јер, да јесте, понео би све своје ствари са собом. Али, пошто је оставио сав свој намештај и друге ствари у тој кући, да ли то значи да се неће опет вратити? Сваки верник зна да постоје времена духовне празнине када, можда, Господ одлучи да тестира нашу веру. Зар нас Он не проводи кроз невоље да бисмо могли да изађемо чистији (Јов 23:10; 1. Петрова 1:7)?
Практични резултат обитавања у Божијем присуству је радост! Многи хришћани изгледају мрачно и утучено, јер им недостаје тај осећај Божијег присуства. Заједништво је слатко за оне који ходају са Господом у послушности и вери. Али, слатко заједништво које долази из послушности и поверања у Господа није пролазно осећање. Оно нас одржава, посебно током искушења, „јер ће радост Господња бити ваша сила" (Немија 8:10). Јаков, Исусов брат пише: „Сматрајте за чисту радост, браћо моја, када паднете у различите напасти" (Јаковљева 1;2), јер напасти производе веру и развијају истрајност. Када истрајемо кроз искушења, доказујући себи самима и другима да је наша вера стварна, наше осећање Божијег присуства се повећава, као и наша радост.
Давид говори о радости коју само праведник може да познаје (Псалам 16:11) – радост која је предукус много веће и вечне радости када видимо Господа лицем у лице у слави која ће доћи.
English
Шта значи бити у Божијем присуству?
