Питање
Да ли је јавно исповедање неопходно за спасење (Римљанима 10:9-10)?
Одговор
Многи добронамерни хришћани користе Римљанима 10: 9-10 покушавајући да неког доведу до Христа. „Ако, дакле, својим устима исповедиш да је Исус Господ и поверујеш у свом срцу да га је Бог васкрсао из мртвих, бићеш спасен. Јер срцем се верује за праведност, а устима се исповеда на спасење″.
Не треба шватити овај одломак као средство да смо спашени гласним исповедањем вере. Знамо да је спасење по благодати путем дара вере (Ефесцима 2:8-9), а не због речи које изговарамо. Стога, као и када је у питању остатак Библије, контекст је од критичне важности ако желимо да правилно шватимо 10. поглавље посланице Римљанима.
У време када је писана књига Римљанима, особа која би прихватила Христа и признала га као Господа била би прогоњена и на крају, убијена. У то време, пригрлити Христа и признати га као Господа, знајући да ће прогонство сигурно доћи, било је показатељ истинског спасења и рада Светог Духа. Јавно исповедање вере је ретко када је у питању губитак нечијег живота, а посебно у раној цркви. Израз „бићеш спашен" није био намењен као услов за спасење тако што ће се јавно исповедати вера, већ као дефинитивна чињеница да нико ко се суочава са смрћу, не би признао Христа као Господа, осим ако заиста није био спашен.
У Римљанима 10:10 читамо: „Јер срцем се верује за праведност, а устима се исповеда на спасење″. Изворни грчки језик, садржи идеју „признавања" устима оног што се десило у срцу и захваљивању за то.
Римљанима 10:13 каже: „Свако, ко призове име Господње, биће спасен″. Међутим, стих 14, указује да је призивање Господа привилегија оних који су већ спашени: „Како ће, дакле, призвати онога у кога нису поверовали?″ Даље, стих 12 каже: „Јер нема разлике између Јудејина и Грка; један исти Господ је над свима, богат за све који га призивају″. Јасно је да, фраза, „богат за све оне који га призивају" не може да говори о спасењу, јер они који „призивају" већ „верују" према стиху 14.
Да закључимо, Римљанима 10:9-10 не успоставља јавно исповедање као предуслов за спасење. Уместо тога, тврди да, када неко је поверовао у Христа и касније га признао као Господа, знајући за прогонство, та особа је дала сведочанство истинског спасења. Они који су спашени ће признати Христа као Господа, јер Он је већ усадио веру у њихова срца. Као и код крштења и свих добрих дела, јавно исповедање није средство спасења, већ доказ спасења.
English
Да ли је јавно исповедање неопходно за спасење (Римљанима 10:9-10)?
