Питање
Шта Бибља каже о томе како да нађемо сврху живота?
Одговор
Библија је врло јасна када се ради о томе шта треба да је сврха нашег живота!
Сврха живота према људима у Библији је:
Соломон: Пошто говори о испразности живота када се исти живи према правилима овога света и све што тај живот може понуди је све једно и исто, Соломон даје следећи закључак у книјизи Проповедника: "Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповести његове држи, јер то је све човеку. Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла" (Книга Проповедника 12:13-14). Соломон каже да се живот треба да се састоји од прослављања Бога, нашим мислима и животом и држањем Његових заповести, јер ћемо једнога дана стајати пред Њим на суду.
Давид: Супротно људима који гледају да свој део добију у овом животу, Давид је очекивао своје задовољство у времену које ће доћи. Он је рекао: "А ја ћу у правди гледати лице твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике твоје" (Псалам 17:15). За Давида, његово истинско задовољство ће доћи када се пробуди (у следећем животу), када ће гледати Божије лице (заједница са Њим) и када ћемо бити Њему слични (Прва Јованова 3:2).
Асаф: У Псалму 73, Асаф говори како је био у искушењу да завиди злима који су изгледали као да немају никакве бриге и који су градили своје своје богатство на леђима оних које су искоришћавали, али онда је шватио какав је њихов крај. И као контраст ономе што су они тражили у својим животима, у стиху 25 он каже шта је њему битно: "Кога имам на небу? И с тобом ничега нећу на земљи." За њега, однос са Богом је нешто што му је било најбитније у животу.
Павле: Апостол Павле је говорио о свему што је постигао пре него што је био суочен са васкрслим Христом и како све оно што је пре тога имао или постигао (посебно у религији) је постало као брдо ђубрета за њега у односу на савршенство познавања Исуса Христа, чак и ако је то означавало да изгуби све што има. У Филипљанима 3:9-11, он каже “да бих Христа добио и нашао се у њему, немајући своје праведности, која потиче од закона, него праведност до које се долази вером у Христа, праведност од Бога на основу вере; да познам Њега и силу Његовог васкрсења, и учешће у Његовим страдањима, саображавајући се Његовој смрти, не бих ли како достигао васкрсење из мртвих." Изнова, најбитније за Павла, је било да познаје Христа и да има праведност која долази од Њега, а до које је дошао вером у Христа, и да живи у заједници са Њим иако му то доноси патњу (Друга Тимотеју 3:12). У крајњој линији, он је исчекивао време када ће достићи "васкрсење из мртвих."
Сврха живота према Откривењу:
Христ се враћа и Његова владавима од 1,000 година на земнљи долази до краја, неспашени васкрсавају и бива им суђено у складу са њиховим делима и шаљу се у њихову вечну дестинацију, Огњено језеро (Откривење 20). Земља и небо које ми познајемо ће бити уништени и ново небо и нова земља ће бити створени, где ће владати вечност. Још једном, као у Едемским врту из Прве Мојсијеве (Постања), човек ће поново пребивати са Богом и Он са њим (Откривење 21:3); сваки остатак проклетства (над земљом због човековог греха) ће бити уклоњен (туга, болести, смрт, бол) (Откривење 21:4). Бог каже да они који надвладају ће наследити све, Он ће бити њихов Бог и они ће бити Његови синови. Тако да, као што је речено у Првој Мојсијевој, откупљено човечанство ће живети у заједници са Богом, слободно од греха (и спољњег и унутрашњег) и његовог проклетства у савршеном свету, и имаће савршено срце као што је Христово (Прва Јованова 3:2-3).
Сврха живота према Исусу Христу:
На почетку, Бог је створио човека да би уживао (1) у заједници са Њим, (2) у односу са другима, (3) послу, и (4) да би владао над земљом. Али човековим падом у грех, заједништво са Богом је било прекинуто, односи са другима су често "тешки," посао изгледа као да увек има своје лоше стране, и човек се бори да одржи привид да влада над природом, било да се ради о времену или корову у врту или у пољу. На новој земљи и на новом небу, човек ће поново бити укључен у све ово али у обновленом савршеном стању. Али како неко постаје део групе оних који ће успети да дођу до новог неба и нове земље? Да ли се значај живота може једно наћи у следећем животу, када проклетство греха буде уклоњено? Исус Христ, Син Божији, је напустио свој дом на небу, постао у потпуности човек док је у исто време био Бог у потпуности, и дошао на земљу ДА ПЛАТИ ЦЕНУ ЗА НАШ ВЕЧНИ ЖИВОТ као и за значај живота у овом животу. Зато што је наша грешност била та која је раставила људски род од Бога и тиме донела проклетство на нас, Матеј 1:21 каже да је Исус дошао да "спасе људе од њихових греха."
Сврха живота зависи од људског порекла:
Ако смо ми резултат космичке случајности (еволуције), онда смо само софистицирана биолошка животна форма која је успела да дође до само-свесности. Очајни смо због тога што нема већег смисла у животу од тога да преживиш и даље пренесеш врсту све док нека следећа космичка случајност не одведе нашу животну форму један ниво више. АЛИ, ми НИСМО последица космичког случаја. Истинска наука даје доказе да је макро-еволуција (трансформисање једне врсте у другу) фарса. Еволуција се лажно зове “науком” јер је чињеница да се она не понавља нити ју је могуће посматрати и то је нешто што се мора прихватити вером баш као и стварање.
И док настављамо да сазнајемо све више о микробиологији, шватили смо да вероватноћа да се створи најједноставнији молекул протеина који је неопходан за живот, је у потпуности немогућа чак и кад би се радило о ТРИЛИОНУ година да се догоди случајна исправна комбинација амино киселина. Чак ни фосилни остаци нису довољан доказ за теорију еволуције. По речима самих еволуциониста, треба да постоји неограничен број променљивих животних форми које нису још пронађене. Оно што фосилни остаци показују је у сагласности са оним што Прва Мојсијева у Библији описује: највећи број различитих врста се појавио у исто време и те врсте су у већини случајева исте као оне које постоје данас. Промене код птица или мољаца које су примећене током последњег века а које се наводе као доказ за еволуцију, су промене у оквиру врсте (микро-еволуција), нешто што Библија не пориче, као ни креационисти. Исто тако док сазнајемо више о такозваној једноставној ћелији поново налазимо оно што је Прва Мојсијева објавила много одавно: да је живот последица невероватног знања самог Створитеља или Дизајнера. Поради чињенице да ми нисмо космичка случајност, већ да нас је Бог створио, ако постоји сврха живота, Бог нам је тада рекао шта та сврха јесте.
Шта Бибља каже о томе како да нађемо сврху живота?
