Питање
Шта је покајање и да ли је потребно за спасење?
Одговор
Многи шватају да израз покајање значи „окретање од греха“. То није библијска дефиниција греха. У Библији реч покајање значи „променити ум“. Библија нам такође говори да ће искрено покајање резултирати променом понашања (Лука 3:8-14; Дела 3:19). Дела 26:20 говоре: „...него сам… проповедао да се кају и обраћају Богу чинећи дела достојна покајања”. Потпуна библијска дефиниција покајања је промена ума која доводи до промене понашања.
Која је онда веза између покајања и спасења? Књига Дела апостолска изгледа да се посебно усмерава на покајање у односу на спасење (Дела 2:38; 3:19; 11:18; 17:30; 20:21; 26:20). Покајати се у односу на спасење значи променити свој ум у односу на Исуса Христа. У Петровој проповеди на дан Педесетнице (Дела 2), он закључује говор са позивом на покајање (Дела 2:38). На покајање због чега? Петар позива људе који су одбацили Исуса (Дела 2:36) да промене свој ум у односу на Њега и признају да је он заиста „Господ и Христ“ (Дела 2:36). Петар позива људе да промене свој ум, да одбацивање Христа као Месије промене у веру у Њега као Месију и Спаситеља.
Покајање и вера се могу шватити као „две стране истог новчића“. Немогуће је поуздати се у Исуса Христа као Спаситеља а да претходно не промениш ум у вези са тим ко је Он и шта је учинио. Без обзира да ли се ради о покајању због тврдокорног одбијања или незнања и незаинтересованости, ради се о промени ума. Библијско покајање, у односу на спасење је промена ума са одбацивања Христа на веру у Христа.
Од кључне је важности да разумемо да покајање није дело којим зарађујемо спасење. Нико не може да се покаје и дође Богу ако Бог ту особу не привуче себи (Јован 6:44). Дела 5:31 и 11:18 наводе да је покајање нешто што Бог даје – могуће је само због Његове благодати. Нико не може да се покаје ако му Бог не да покајање. Целокупно спасење, укључујући покајање и веру је резултат тога што нас Бог привлачи и отвара нам очи, мења нам срца. Божије трпљење нас води ка покајању (2. Петрова 3:9), баш као и Његова доброта (Римљанима 2:4).
Иако покајање није дело које зарађује спасење, покајање има за ишод дела. Немогуће је у потпуности променити ум а да то не доведе до промене понашања. У Библији покајање је доводило до промене понашања. Зато је Јован Крститељ позивао људе да „дају плодове достојне покајања“ (Матеј 3:8). Особа која се заиста покајала због свог одбацивања Христа и поверовала у Њега то ће показати промењеним животом (2. Коринћанима 5:17; Галатима 5:19-23; Јаковљева 2:14-26). Покајање, ако се правилно дефинише, није неопходно за спасење. Библијско покајање је промена начина размишљања у вези са Исусом Христом и окретање Богу са вером у спасење (Дела 3:19). Одустајање од греха није дефиниција покајања, али јесте један од ишода искрене вере засноване на покајању у односу на Господа Исуса Христа.
Шта је покајање и да ли је потребно за спасење?
