Питање
Како ц́е се наше васкрсло тело разликовати од садашњег тела?
Одговор
У свом првом писму цркви у Коринту, Павле говори о великим разликама између наших земаљских и васкрслих тела (видети 1. Коринц́анима 15:35-57). Упоређујући наша земаљска тела са сјајом наших небеских (васкрсних) тела, Павле каже: „Тако је и са васкрсењем мртвих: сеје се у распадљивости; васкрсава у нераспадљивости; сеје се у срамоти, васкрсава у слави; сеје се у слабости, васкрсава у сили; сеје се природно тело, васкрсава духовно" (1. Коринц́анима 15:42-44, нагласак додат). Укратко, наша васкрсла тела су духовна, неразпадљива и подигнута у слави и сили.
Кроз првог Адама добили смо своја природна тела, савршено прилагођена земаљском окружењу. Међутим, они су постали пропадљиви као последица пада. Због непослушности човечанство је постало смртно. Старење, пропадање и коначна смрт сада утичу на све нас. Из праха смо дошли и у прах ц́емо се вратити (Постање 3:19; Проповедник 3:20). Са друге стране, наша васкрсла тела ће бити „васкрснута у нерспадљивости". Никада нец́е доживети болест, пропадање или смрт. И „када се ово распадљиво обуче у непропадљивост... тада ц́е се обистинити изрека која је записана: 'Победа прождре смрт'" (1. Коринц́анима 15:54).
Као резултат пада, ми смо „посејани у бешчашц́у". Првобитно смо створени савршени и по обличју Божијем (Постање 1:27), али грех је донео срамоту. Ипак, верници имају обец́ање да ц́е наша несавршена и обешчашц́ена тела једног дана бити подигнута у слави. Ослобођена ограничења наметнутих грехом, наша васкрсла тела биц́е часна и савршено прикладна да угоде и прославе нашег Створитеља током вечности.
Наша садашња тела такође карактеришу безсиље и ослабљеност. Наши земаљски „храмови" су несумњиво крхки и подложни мноштву болести које пустоше човечанство. Такође смо ослабљени грехом и искушењем. Једног дана, међутим, наша тела ц́е бити подигнута у моц́и и слави и више нец́емо бити подложни манама и крхкостима које данас прожимају живот.
На крају, васкрсло тело ц́е бити духовно. Наша природна тела су погодна за живот у овом свету, али ово је једина реалност у којој можемо да живимо. „Тело и крв не могу да наследе Божије Царство" (1. Коринц́анима 15:50). После васкрсења имац́емо „духовно тело", савршено погодно за живот на небу. То не значи да ц́емо бити само духови — духови немају тела — већ да нашим васкрслим телима нец́е бити потребна физичка подршка или да ће зависити од природних средстава за одржавање живота.
Можемо добити увид у то каква ц́е бити наша васкрсла тела ако се присетимо Исусовог појављивања после васкрсења. Још увек је имао видљиве ране и Његови ученици су могли да Га физички додирну, а ипак је могао да путује без напора и да се појављује и нестаје по вољи. Могао је да прође кроз зидове и врата, али је такође могао да једе и пије, седи и прича. Свето писмо нас обавештава да ц́е наша „понизна тела" бити „као Његово славно тело" (Филипљанима 3:21). Заиста, физичка ограничења наметнута грехом која ометају нашу способност да Му у потпуности служимо на земљи заувек ће нестати, ослобађајуц́и нас да Га славимо и да Му служимо заувек.
English
Како ц́е се наше васкрсло тело разликовати од садашњег тела?
