Питање
Да ли особа може да буде спашена кроз општу објаву?
Одговор
Општа објава може да се дефинише као „откривење Бога свим људима, у свим временима и на свим местима која откривају да Бог постоји и да је интелигентан, моћан и ненадмашан.” Библијски стихови као Псалам 19:1-4 и Римљанима 1:20 јасно говоре да неке ствари о Богу могу да се разумеју кроз Његово створење око нас. Створење открива Божију силу и величанство, али не открива план спасења кроз Христа. Само у Исусовом имену је спасење (Дела 4:12); стога, особа не може да се спасе само кроз општу објаву. Обично се ово питање о спасењу кроз општу објаву поставља у вези са другим питањем „Шта се дешава са онима који никад нису чули еванђеље?”
Нажалост и даље постоје делови света где нема никаквог приступа Библији, еванђељу Исуса Христа, нити било ког начина да се сазна хришћанска истина. Поставља се онда питање, шта се дешава са оним људима када умру? Да ли је поштено да Бог осуди особу која никада није чула еванђеље Исуса Христа? Неки кажу да Бог осуђује оне који никада нису чули на основу тога како су одговорили на опште откривење. Претпоставка је да, ако особа заиста верује у оно што се може о Богу сазнати кроз општу објаву, Бог ће судити особи на основу такве вере и дозволити особи улазак у рај.
Проблем је што Библија објављује да, уколико особа није у Христу, он или она „су већ осуђени” (Јован 3:18). Римљанима 3:10-12, цитирајући Псалам 14:3, каже да је непрепорођена природа универзално грешна. „Нема праведнога - баш ни једнога; нема разумнога, нема тога који Бога тражи. Сви су скренули, сви су заједно постали бескорисни; нема тога који чини добро, нема баш ни једног.” По Библији, сазнање о Богу је на располагању (кроз општу објаву), али човечанство је злоупотребљава по свом нахођењу. Римљанима 1:21-23 каже: „Јер иако су Бога познали, нису га као Бога прославили, нити захвалност показали, него у својим мислима падоше у ништавну варку, те потамне њихово неразумно срце. Постали су луди говорећи да су мудри, па заменише славу бесмртнога Бога сликом и приликом смртног човека, и птица, и четвероножних животиња, и гмизаваца.” Положај оних који су без Бога је бунтовништво, тама и идолопоклонство.
Човек живи у побуни упркос општој објави. Грешни човек својевољно одбацује оно што може да се сазна о Богу кроз природу и тражи начин да избегне истину (види Јован 3:19). Пошто човек, по природи, не тражи Бога, Бог мора да потражи њега – и то је и урадио, у особи Исуса Христа. Исус је дошао да „потражи и спасе оно што је пропало” (Лука 19:10).
Добар пример наше потребе за евенђељем налази се у Делима 10. Корнелије је знао за Бога и био је „побожан и богобојазан са свим својим домом, који је давао многе милостиње народу и стално се молио Богу” (Дела 10:2). Да ли је Бог спасио Корнелија због његове побожности коју је имао на основу ограниченог знања? Не, Корнелију је било потребно да чује о Исусу. Бог је упутио Корнелију да контактира апостола Петра и позове га у свој дом. Корнелије је послушао и Петар је дошао и представио еванђеље Корнелију и његовој породици. Корнелије и његова породица су поверовали у Исуса и тако били спашени (Дела 10:44-48). Нико, чак ни „добар” човек као Корнелије није спашен тако што верује да Бог постоји или што поштује Бога на одређени начин. Једини начин за спасење је еванђеље Исуса Христа (Јован 14:6; Дела 4:12).
Општа објава може да се види као универзални позив људима да признају Божије постојање. Али, општа објава, сама по себи, није довољна да води особу до спасења у Христу. Зато је тако битно за нас да објављујемо еванђеље по целом свету (Матеј 28:19-20; Дела 1:8). Римљанима 10:14 кажу „Како ће, дакле, призвати онога у кога нису поверовали? А како ће веровати у онога за кога нису чули? Како ће пак чути без проповедника?“ Вера у радосну вест спасења кроз Исуса Христа је једини начин за спасење (Јован 3:16).
Да ли особа може да буде спашена кроз општу објаву?
