Питање
Да ли је библијски молити се у себи?
Одговор
Можда се у Библији не спомиње молитва у себи, али то не значи да је таква молитва ишта мање вредна од оне изречене наглас. Бог чује наше мисли једнако добро као што чује наше речи (Псалам 139:23; Јеремија 12:3). Исус је знао зле мисли фарисеја (Матеј 12:24-26; Лука 11:7). Ништа што урадимо, кажемо или помислимо није скривено од Бога који не мора да чује наше речи да би нам знао мисли. Он зна све молитве које су му упућене, било да су изречене наглас или у себи.
Међутим, Библија помиње молитву у тајности (Матеј 6:6). Какве везе има да ли се молиш наглас или у себи ако си сам? Постоје околности у којима је молитва у себи прикладнија, нпр. када се молиш за нешто што се тиче само тебе и Бога, или молитва за некога ко је присутан. Нема ништа лоше у молитви у себи, све док то не радимо само зато што нам је непријатно и не желимо да нас неко види и чује.
Вероватно најбољи стих који указује на исправност неизречених молитви је 1. Солуњанима 5:17: “Молите се Богу без престанка.” То очигледно не значи да треба све време да се молимо наглас, већ да увек будемо свесни Божије присутности у којој заробљавамо сваку мисао на послушност Христу (2. Коринћанима 10:5) и доносимо сваку ситуацију, план, страх или бригу пред његов трон. Све молитве изречене наглас или у себи, прошаптане, громогласне или испеване део су непрестане молитве у којој усмеравамо мисли слављења, молбе и захвалности ка Богу.
Да ли је библијски молити се у себи?
