Питање
Да ли постоји неки грех који Бог неће да опрости?
Одговор
За наново рођено Божије дете, не постоји неопростив грех. Сваки грех опроштен је на крсту за оне који припадају Христу. Када је Исус рекао „Свршено је“ (Јован 19:30), Он је под тим мислио да је казна за грех плаћена у потпуности. Реч која је преведена као „свршено је“ је грчка реч тетелестаи. Реч се користила на неколико начина. Била је коришћена да запечати реч „плаћено“ на рачуну, а такође је коришћена да се стави печат на оптужбу криминалца, када је одслужио казну. Тетелестаи је прибијена на врата куће криминалца да се докаже да је он заиста платио у целости за своја злодела.
Можете видети примену овог наравњања на Крсту између Господа Исуса и Бога Оца. Исус Христос је завршио законску обавезу и задовољио Божији праведни захтев као плату за грех. Господ Исус постао је наша жртва за грех И „Јагње Божије које укљања грех света” (Јован 1:29). Када се Христос одвојио од Бога Оца током та три сата натприродне таме (Матеја 27:45), договор је био запечаћен. Као што читамо у Луки, Исус се поново сјединио са Оцем. „Тада Исус повика веома гласно и рече: “Оче, предајем свој дух у твоје руке. И кад ово рече издахну”(Лука 23:46). Тако, сав грех био је плаћен једном за свагда.
Међутим, постоји услов да Бог опрости грех. Човек мора да дође Богу једино кроз Исуса Христа. „Рече му Исус: ја сам пут и истина и живот; нико не долази к Оцу - сем кроз мене“ (Јован 14:6). Божије опроштење на располагању је свима онима који ће доћи (Јован 3:16), али за оне који не поверују у Господа Исуса Христа, нема опроштења или ослобођење од греха (Дела 10:43). Тако, једине грехе које Бог неће опростити су греси оних који умру, а који пре тога нису поверовали у Исуса Христа. Ако особа пролази кроз живот на земљи и никада не искористи оно што је Бог обезбедио кроз Исуса Христа, одлази у вечност одвојена од Бога и стога, без опроштења.
Наново рођени верници такође греше и када се то деси, нисмо у заједници са Господом. Међутим, Бог је за то има покриће. Свети Дух који обитава у сваком наново рођеном вернику убеђује нас да смо погрешили и када се то деси, имамо избор да одговоримо на прави начин и обновимо наше заједништво. Када је особа наново рођена и прими Христа као свог Спаситеља, не постоји начин да изгуби вечни живот на основу својих дела. Можемо изгубити заједницу са Богом и радост спасења, али то може да се поправи кроз исповедање.
Прва посланица Јованова је писмо написано наново рођеним верницима и има практичну примену како да се хода у заједништву. „Ако исповедамо своје грехе, он је веран и праведан - да нам опрости грехе и очисти нас од сваке неправедности.“ (1. Јованова 1:9). Овај стих, када се правилно употреби, постаје начин како да се обнови заједништво када згрешимо. „Ако кажемо да немамо греха, сами себе варамо и истине нема у нама.“ (1. Јованова 1:8). Запамтите, ово је писмо написано наново рођеним верницима. Бог нема никаквих илузија по питању нас и наше способности да згрешимо, па не треба ни ми да имамо.
„Ако” на почетку оба претходна стиха значи „можда да, можда не.” Овде постоји услов, ако ми „признамо.” Ова реч на грчком је хомологиа и значи „рећи исту ствар или цитирати случај”. Хомо значи „исто” а логиа значи „реч“. То значи да се слажемо са Богом да смо згрешили. Али сваки грех опроштен је на крсту и као наново рођеним верницима, сав наш грех је опроштен. И зато што је ово законска чињеница, треба да ходамо у светлу и заједници, јер је то наш статус у Исусу Христу. „Ако пак ходимо у светлости, као што је он сам у светлости, имамо заједницу један с другим и крв Сина његова Исуса Христа чисти нас од свакога греха.“ (1. Јованова 1:7). То нам не даје одрешене руке да наставимо са грехом; него, наново рођени верници који ходају у светлу и заједништву са Богом брзо ће признати грех, да би остали у сталном и јасном заједништву са Господом.
Да ли постоји неки грех који Бог неће да опрости?
