Питање
Шта Библија говори о спавању душе?
Одговор
“Спавање душе” је веровање да после смрти неке особе њена душа спава до ускрснућа и судњег дана. Концепт спавања душе није библијски. Када Библија говори о мртвој особи која спава(Лука 8:52; 1. Коринћанима 15:6), ту се не ради о дословном спавању. То је само начин да се опише смрт зато што мртво тело делује као да је уснуло. Оног тренутка кад умремо, суочавамо се са Божијим судом (Јеврејима 9:27). За вернике, излазак из тела значи одлазак код Господа (2. Коринћанима 5:6-8; Филипљанима 1:23). За невернике, смрт значи вечну казну у паклу (Лука 16:22-23).
До последњег ускрснућа душе иду или у привремено небо – рај (Лука 23:43; 2. Коринћанима 12:4) или у привремени пакао – Хад (Откривење 1:18;20:13-14). Као што можемо да видимо у Луки 16:19-31, ни у рају ни у Хаду људи не спавају. С друге стране, могло би се рећи да човеково тело спава док му је душа у рају или у Хаду. У тренутку ускрснућа то тело ће бити пробуђено и трансформисано у трајно тело које ће он имати за вечност, у небу или у паклу. Они који су завршили у рају биће послати у ново небо и нову земљу (Откривење 21:1). Они који су били у Хаду биће бачени у огњено језеро (Откривење 20:11-15). То су два последња пребивалишта свих људи на која се стиже искључиво према томе да ли је неко поверовао у Исуса Христа као Спаситеља.
Шта Библија говори о спавању душе?
