Питање
Како Бог расподељује духовне дарове? Да ли ће ми дати духовни дар који затражим од Њега?
Одговор
Римљанима 12:3-8 и 1 Коринћанима 12 појашњавају да је сваки хришћанин добио духовне дарове према Божијем избору. Духовни дарови су дати ради поучења Христовог тела (1 Коринћанима 12:7, 14:12). Није тачно наведено време давања ових дарова. Већина претпоставља да су духовни дарови дати приликом духовног рођења (тренутка спасења). Међутим, има стихова који наговештавају да Бог и касније даје духовне дарове. Стихови у 1 Тимотеју 4:14 и 2 Тимотеју 1:6 односе се на дар који је Тимотеј примио у време кад је одређен за службу “према пророштву”. Ово највероватније говори да је један од старешина приликом Тимотејевог увођења у службу говорио о духовном дару који је требало да унапреди будућу Тимотејеву службу.
Такође стоји у 1 Коринћанима 12:28-31 и у 1 Коринћанима 14:12-13 да је Бог тај (не ми) који бира те дарове. Ови одељци такође говоре да неће сви имати исти дар. Павле говори коринтским верницима да ако жуде за духовним даровима требало би да теже ка онима који су за поуку, као што је пророштво (говорити Божију Реч ради охрабрења других). Зашто би им Павле рекао да снажно желе “веће” дарове ако им је већ дато све што је требало, и ако није више било могућности да се добију већи дарови? Могли бисмо да помислимо на основу тога да је чак и Соломон тражио мудрост од Бога да би био добар владар над Божијим народом, тако да ће нам Бог дати те дарове који су нам потребни да бисмо више могли да служимо Његовој цркви.
И поред тога, и даље важи чињеница да се ови дарови распоређују према Божијем избору, не нашем. Да је сваки Коринћанин снажно жудео за одређеним даром, као што је пророштво, Бог га не би свима дао само због њихове велике жеље. Да је тако, ко би онда служио у свим другим функцијама у Христовом телу?
Једна ствар је сасвим јасна – кад Бог да неку заповест, Он нам да и снагу за њено извршавање. Ако нам Бог заповеди да нешто радимо (сведочимо, волимо унесрећене, пружимо учеништво народима по свету), Он ће нам дати и снагу за то. Неки можда нису талентовани за евангелизацију као неки други, али Бог заповеда свим хришћанима да сведоче и стварају ученике. (Матеј 28:18-20; Дела 1:8). Позвани смо да евангелизирамо без обзира да ли имамо или немамо дар за евангелизацију. Одлучан хришћанин који тежи да научи Реч и развије своју способност да поучи може да постане бољи учитељ од оних који имају духовни дар поучавања али га занемаре.
Да ли духовне дарове добијемо када примимо Христа или се они развијају током нашег односа са Богом? Обоје је тачно. Обично духовне дарове добијемо приликом спасења али они треба да се развијају кроз духовни раст. Да ли жеља у твом срцу може да може да се развије у духовни дар? Да ли можеш да тежиш одређеним духовним даровима? 1 Коринћанима 12:31 говори да је ово могуће. “Старајте се пак за веће дарове…” Можеш да тражиш духовни дар од Бога и будеш горљив у погледу развоја тог дара. У исто време, ако није Божија воља, нећеш примити одређени дар без обзира колико снажно жудиш за њим. Бог је бескрајно мудар и Он зна кроз које дарове ћеш бити напродуктивнији за Његово Царство.
Без обзира колико дарова имамо, позвани смо да развијемо неколико области наведених на списку духовних дарова: да будемо гостопримљиви, да исказујемо дела милости, да служимо једни другима, да евангелизирамо, итд. Како будемо тежили да служимо Богу из љубави са циљем да помажемо другима да сазревају на Његову славу, Он ће донети славу Свом имену, дати да Црква расте и наградити нас (1 Коринћанима 3:5-8, 12:31–14:1). Бог је обећао да ако Он буде наша радост, даће нам жеље срца (Псалам 37:4-5). То сасвим сигурно укључује припрему да му служимо на начин који ће нам дати животни смисао и задовољство.
Како Бог расподељује духовне дарове? Да ли ће ми дати духовни дар који затражим од Њега?
