Питање
Шта значи да будеш камен спотицања за неког дугог?
Одговор
Усред низа закона који регулишу опхођење према другима, налазимо и овај: „ Немој псовати глувог, ни пред слепца стављај камен спотицања; него се бој Бога свог; Ја сам ГОСПОД "(3. Мојсијева 19:14). Очигледно је стављање камена или цигле пред слепу особу сурово, али Нови завет узима практичну узречицу и претвара је у духовну метафору.
Након што је Петар укорио Исуса, негирајуц́и да ц́е се догодити распец́е, Исус је рекао: „ Иди од мене, Сатано; саблазан си ми, јер не мислиш што је Божије него што је људско."(Матеј 16:23). Под сатанским утицајем, Петар је покушао да одврати Исуса од онога због чега је дошао. Покушао је да учини да Исус „посрне" на свом путу до распец́а. Павле понавља идеју: „... ми проповедамо Христа распетога — Јудејима саблазан, многобошцима лудост"(1. Коринц́анима 1:23). Идеја да ц́е Месија бити разапет је била камен спотицања за Јевреје — нешто што је спотакло њихово веровање о томе какав ц́е Месија бити.
Али најчешц́е се „камен спотицања" односи на нешто или некога ко пречи другом у односу са Богом. У Матеју 18: 5-7, Исус каже: „ И који прими такво дете у име моје, мене прима. А који саблазни једног од ових малих који верују у мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску. Тешко свету од саблазни! Јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човеку кроз кога долази саблазан."
Као што би било боље одсец́и руку него сагрешити (Матеј 18: 8), у перспективи Царства, било би боље утопити се, него дете увести у грех. Слично томе, у Римљанима 14:13, Павле истиче да само Бог суди; не треба да осуђујемо друге, вец́ да будемо забринути да нисмо ми ти који их воде у грех због којег смо толико забринути.
Камен спотицања настаје и када је ситуација мало двосмисленија. Зрели хришц́ански живот допушта неке слободе које се чине супротне послушној, дисциплинованој вери. Коринц́ани су били забринути због једења меса жртвованог идолима. Савремена питања се односе на умерено пијење алкохола или плес. „ Гледајте само да ваша слобода не буде камен спотицања за оне који су слаби" (1. Коринц́анима 8: 9). Наша слобода није вредна туђег хода с Богом. Ако би нешто што Бог дозвољава могло другог довести до греха, онда то треба да избегавамо. Као хришц́анима нам је дата велика слобода, али највец́а је слобода да држимо добробит других над нашом сопственом.
Да се пазимо да не будемо камен спотицања, значи не водити другог у грех. Како ц́емо то постиц́и зависи од ситуације и срца оних који нас окружују. Сигурност коју имамо у Божјој љубави и свему што Он чини за нас сада и заувек, омогуц́ава нам да покажемо бригу према онима који су слабији — онима којима је потребно посебно охрабрење да разумеју ко је Бог. У неким ситуацијама то значи да живимо у тој слободи као пример да је Бог, Бог благодати. У другима, то значи дисциплиновати се за да се изграде они који су слабији у вери, и не гурати их у слободу на коју нису спремни. Али, то увек значи да не охрабрујемо другог да делује на начин који Библија посебно идентификује као грех.
English
Шта значи да будеш камен спотицања за неког дугог?
