Питање
Како да се покоримо Богу?
Одговор
У свим новозаветним случајевима где се реч покорност јавља, реч је преведена са грчке речи хупотассо. Реч хупо значи „испод", а тассо „договорити". Ова реч и њен корен такође су преведени речима поданик и потчињеност. Пуно значење те речи је „послушати, ставити испод, подвргавати се, бити подложан, бити под покорношц́у или послушан". Реч је коришц́ена као војни израз који значи „распоредити дивизију на војни начин под командом вође". Ова реч је дивна дефиниција онога што значи „покорност" Богу. То значи поставити се под команду божанског гледишта, а не живети према свом старом начину живота заснованом на људском гледишту. То је процес предавања наше сопствене воље, вољи нашег Оца.
Свето писмо има много тога да каже о томе шта значи да се потчињавамо „вишој сили". Ово се односи на принципе институција које је Бог одредио у нашем свету — владу и вође у било ком својству, које је Бог поставио над нама на овој земљи. Одломци који подучавају овај принцип су Римљани 13: 1-7; Јевреји 13:17; 1. Петрова 2: 13-14; и Тит 3: 1. Принцип је да ц́е послушност власти над нама, каква год та власт била, донети привремени благослов у реалном времену овде и сада, а за верника касније награду. Највиши ауторитет је Бог и Он делегира власт другима; тако, да бисмо се потчинили Богу, ми се потчињавамо власти коју је Он поставио над нама. Приметиц́ете да не постоје упозорења која праве разлику између доброг или лошег ауторитета или чак праведаног или неправеданог ауторитета. Треба само да се понизимо и покоримо као „пред Господом".
Такође нам је речено да се покоримо Богу (Јаков 4: 7). У Ефесцима читамо да хришц́ани треба да се покоравају „једни другима у страху пред Христом" (Ефесцима 5:21). Такође читамо да жена треба да се покори свом мужу као Господу, а муж да „воли" своју жену (Ефесцима 5: 22-25). Апостол Петар пише: „ Тако и ви, младићи, покоравајте се старешинама. А сви се заодените понизношћу, да служите једни другима, јер: „Бог се супротставља охолима, а понизнима исказује милост "(1 Петра 5: 5). Овде је тема, понизност. Не можемо се покорити Богу без понизности. Послушност од нас захтева да се понизимо да бисмо се предали власти другог, јер је речено да се Бог одупире гордости — супротно понизности — и ароганцији која гаји тај понос.
Стога, имати понизно и покорно срце је избор који сами правимо. То значи да као новорођени верници свакодневно изабирамо да се покоримо Богу због онога што Свети Дух ради у нама да нас „поистовети са ликом Христовим". Бог ц́е користити ситуације у нашем животу да би нам пружио прилику да му се покоримо (Римљанима 8: 28-29). Верник тада прихвата Његову благодат и силу да хода у Духу, а не у духу старе природе. То се постиже избором да применимо Божију Реч и учењем онога што је Бог за нас учинио у Христу Исусу. Од тренутка када се поново родимо у Христу Исусу, имамо све што нам је потребно да бисмо постали зрели верници, али морамо да донесемо одлуку да учимо о томе шта нам је дадено проучавањем Речи Божије и то да користимо у нашем свакодневном животу.
Морамо да одаберемо да се потчинимо Богу у процесу учења како бисмо духовно расли. То је процес који је започет спасењем и који продужава са сваким избором који направимо да бисмо се потчинили Богу. Овај процес ц́е се наставити све док Господ поново не дође или нас не позове куц́и. Дивна ствар у вези са тим је, као што апостол Павле прикладно каже: „И сви ми лицем које није покривено велом одражавамо Господњу славу и преображавамо се у исту слику — из славе у славу која долази од Господа, који је Дух "(2. Коринц́анима 3:18).
Бог не захтева да се покоримо зато што је тиранин, вец́ зато што је Отац који воли и зна шта је најбоље за нас. Благослови и мир које стичемо понизном предајом и свакодневним потчињавањем Њему дар су благодати са којим се ништа на овом свету не може упоредити.
English
Како да се покоримо Богу?
